Дуел с екипом из града на Јошаници решио је Његош Петровић, голом у касној фази утакмице. Играо се 85. минут кад је лепо комбиновао с Норманом Кембелом, истрчао сам пред голмана Мирковића и, маниром рутинера, затресао мрежу иза његових леђа.

– Јако ми је драго због наше треће везане победе, као и због тога што сам управо ја био стрелац јединог гола – каже Петровић. – Заслуге припадају и Алекси Вукановићу, који је одрадио „прљави” део посла, као и Кембелу и малом Лазару Јовановићу, који је пропустио лопту ка мени. Мало  ко од гледалаца то може да види с трибина, али ми, играчи, то јако добро знамо и гол је био дело практично читавог нашег тима.

На веома емотиван начин Његош је прославио првенац у дресу Војводине, заједно са клупом своје екипе, али и расположеним навијачима на трибинама.

– Разлог за то моје радовање лежи у томе што сам јако добро знао колико нам је важна утакмица и победа. И пре доласка у Нови Сад знао сам да је Војводина велики клуб, а сад сам у потпуности почео да га осећам у души, баш као и сам град. Желим да уложим све што знам како би црвено-бели из војвођанске равнице остварили циљ који, заједно са мном, имају у првенству, иако сам свестан да клуб може много више да помогне мени и мојим, надам се, све бољим партијама.

Ипак, и Петровић се присетио невеселог почетка другог дела првенства…

– Био је то баш тежак старт. Покушавали смо да ухватимо жељену форму, нисмо ни играли лоше, али нас гол никако није хтео. Нисмо били прави једино у финишу утакмице у Ивањици, а сада, после ових победа, очекујем да ћемо у наставку Супер лиге бити на нивоу и изборити се за четврто место. Војводина вреди и за трећу позицију, али је такав циљ јако тешко достићи, јер ТСЦ има велику предност. Надам се да ћемо успети да будемо четврти на крају плеј-офа, а у борби за ту позицију пресудиће међусобне утакмице с нашим директним супарницима.

По неком неписаном правилу, Новосађани велике амбиције имају у Купу Србије.

– Фокус нам се већ окреће ка том такмичењу и почели смо психолошки да се припремамо за четвртфинални сусрет с Чукаричким у Београду. Тај дуел на програму је 10. априла, а сад нам је приоритет први наредни првенствени дуел, који нас очекује у Сурдулици.

Ту ће Његош Петровић и саиграчи бити фаворити у односу на „већ отписану” екипу Радника.

– Не гледам на тај сусрет тим очима. То су најтеже утакмице, јер наш домаћин до краја мора у свакој прилици да иде на победу и неће нам бити нимало лако да остваримо циљ. Раније сам три године носио дрес Рада, знам шта доноси борба за опстанак и с каквим мотивом екипе улазе у сваки наредни сусрет – додао је некадашњи фудбалер Црвене звезде и Рада, до зимус шпанске Гранаде, који исписује нове странице у каријери у Новом Саду.