Две тотално различите полусезоне српсколигаша са Тисе

Тек окончан караван војвођанских српсколигаша, имао је две тотално различите полусезоне за Бечејце. Јесења, скоро, за понос, а пролећна за заборав.

Неки су, чак, помислили да је на видику успешни „кам бек“ тиског брода на велику сцену, јер су до претпослењег кола првог дела првенства били лидери. А онда током зиме „велика трговина“. Први је „ногу повукао“ најбољи, са 15 голова први стрелац лиге Милош Савановић се преселио у редове новог новосадског суперлигаша Младост ГАТ, потом још шесторица, а „октет“ новајлија, углавном голобрадих младића, није могао да надомести изгубљено. Уз то, кормило тиског брода напустио је шеф струке Бранко Савић, а после два пролећна кола и његов асистент, легенда бечејског фудбала Далибор Новчић, па је „врућ кромпир“ преузео млади и неискусни тренер Лазар Дабижљевић. Кола су кренула низбрдо и да није било „зимнице“ од 30 бодова, стрепело би се за губитак статуса српсколигаша, јер је током пролећа освојено само 14 бодова.

Најмеродавнији да оцени сезону иза нас је, свакако, спортски директор и тренер голмана Милош Андрић, који је једини током целе сезоне био на истој функцији.

-Сезону морамо да делимо на два дела. У првом је било по плану, а у другом смо намерно подмладили екипу са жељом да видимо колико ко може да пружи на терену. Да није било пораза у три последња кола, утисак би био знатно бољи. Било је објективних околности, мислим на промене у играчком и тренерском кадру, али и субјективних које су утицале на укупан учинак. Основни циљ је остварен, али лично сматрам да је ова екипа морала да се задржи у врху табеле. Следи нам детаљна анализа, а онда врло активан прелазни рок, кроз који би требало да оформимо екипу која ће моћи да буде у врху српсколигашког фудбале, где нам је, објективно гледано, и место, вели Милош Андрић.

Извесно је да ће се многим играчима захвалити. Код једних је дошло до засићења, други нису искористили указано поверење. Биће бурно током прелазног рока. Ништа мање није занимљива ситуација са стручним штабом. Лазар Дабижљевић је дете клуба, тренерску каријеру је почео у матичном клубу са младима, сениорску с променљивим успехом градио је у пар војвођанских клубова, а зимус, помало изненада, добио прилику.

-Зимус се све непланирано и изненада догађало око стручног штаба. Лазар Дабижљевић је добио прилику, показао је одређени квалитет, а оно што му недостаје је искуство. Наравно, разговараћемо и са њим. После свеобухватне анализе и разговора знаће се и судбина тренера, закључује Милош Андрић.

Стиче се утисак да је људима у клубу, после суморног пролећа, доста тога јасно, али неће у јавност док не обаве разговоре са играчима. У сваком случају, све ће се дешавати брзо, како би играчи знали на чему су, а и клуб на време попунио празнине. А има их. 

Властимир Јанков

Извор: http://www.mojbecej.rs