Фудбалски спорт је у Зрењанину пао на ниске гране. Некадашњи чувени прволигаш и друголигаш Пролетер суочен са великим организационим и финансијским проблемима угасио се 2006. године. Банат настао фузијом са Будућношћу из Банатског Двора, после наступа у елитном рангу, као члан Војвођанске лиге, Банат, 2016. иступио је из такмичења. Једина перјаница и клуб који је остао да брани част и углед фудбалског Зрењанина остао је Раднички, коме последњих сезона не цветају руже у Српској лиги, Војводина. Прошле сезоне су “на мишиће” изборили опстанак, ове су убедљиво на последњем месту. Први пут се догодило у историји клуба да у полусезони нису славили поред Скробаре. Зашто нема радости, победа и више бодова потражили смо објашњење од тренера Предрага Kандића, судионика и пратиоца збивања у последњих шест година колико се налази на клупи зрењанинског српсколигаша.

– Окосницу тима у последње две сезоне чини група од 6-7 играча код којих је дошло до извесног засићења… Остали играчи из нашег подмлатка, превише су млади, без потребног квалитета и енергије нису могли одговорити обавезама које изискује Српска лига. Осим последње утакмице са Омладинцем, на осталим мечевима били смо у егалу са ривалима и недостајао је фактор спортске среће. Да поменем дуеле са 1. мајем и Подунавцем, ОФK Бечејом 1918, Борцем, где су једанестерци или играч мање однели превагу на другу страну, у Оџацима и Сомбору дуго се ломио резултат… На располагању сам имао око 15 играча, већином су то омладинци тако да се дешавало да стартујемо са 6-7 бонуса. Многи су уписали прве сениорске минуте у каријери, види се да имају потенцијал, али је бреме одговорности било претешко за њихова плећа. Ако не направиш искорак, онда је то стагнација и корак уназад, отприлике тако функционишемо у последње време – био је отворен и искрен Kандић.

Предраг Kандић, тренер Радничког (zrklik.com)

У односу на Зрењанин превагу су однела села из ближе и даље околине. Преко 15 омаладинаца напустило је клуб и појачало клубове из околних места, највише је отишло у Елемир привучени финансијским погодностима. Илустративан податак је да је времешни Стевановић (36) највише дао и био покретачка снага за млади састав.

– Да су околности другачије, опстанак би био достижан. Било као било, одиграћемо до краја поштено, па како буде. Догодине, наводи, ако се ништа не промени имаћемо још млађу и неискуснију екипу.

Већ дуго клуб функционише без Скупштине и Управног одбора. Потреса их општа беспарица, од града нема помоћи и шачица људи храбро се хвата у коштац са нагомиланим проблемима. Докле ће издржати знају они сами…

Постојећи запуштени стадион у Kарађорђевом парку дуго се већ реновира. У последњу годину и по дана радови су интевизирани, и у плану је да се реконструкција заврши 2024. године. Има назнака да би Раднички могао да заигра на обновљеном стадиону, а до тада остаје им Скробара, која са беспрекорним главним и два помоћна терена задовољава све услове једног српсколигаша.

Фото (zrklik.com): екипа Радничког

Извор: https://www.srbijasport.net/