После пуне две деценије, фудбал се у великом стилу вратио на стадион у Карађорђевом парку. Пред добро испуњеним трибинама и уз снажну подршку Зрењанинаца, Пролетер 023 одиграо је без голова против Металца из Горњег Милановца – 0:0, у утакмици Моцарт Бет Прве лиге Србије.

Резултат овога пута није био у првом плану. Био је то дан повратка Пролетера на место које генерације навијача сматрају његовим јединим истинским домом. После 20 година тишине, Карађорђевим парком поново су се проломили песма, аплаузи и препознатљиви хук са трибина.

Зрењанин је дуго чекао овај тренутак. Обновљени стадион поново је отворио капије за прволигашки фудбал, а публика је показала колико јој је недостајао Пролетер. Играчи су дочекани снажним аплаузом, а исту награду добили су и по завршетку сусрета, иако нису успели да повратак кући крунишу победом.

Пред почетак утакмице са разгласа је послата порука која је најбоље описала емоције присутних:

„Неки кажу да ми нисмо онај стари Пролетер, али ви пренесите својим потомцима само једно – Пролетер је увек Пролетер.“

Изабраници тренера Николе Стојановића од почетка су настојали да преузму иницијативу. Већ у уводним минутима Стефан Трајковић је у два наврата покушао ударцима са дистанце, али је голман Металца Матеја Премовић био сигуран.

Најбољу прилику домаћина у првом полувремену имао је Владимир Силађи у 34. минуту. После додавања Уроша Вукићевића, искусни нападач је шутирао волејом, али је лопта завршила преко пречке. Одбрана гостију посебну пажњу посветила је управо Силађију, настојећи да га удаљи од казненог простора.

Металац је играо опрезно и организовано, ослањајући се на чврст блок на средини терена. Најближи поготку гости су били у 56. минуту. После прекида са леве стране настала је гужва пред голом Пролетера, а лопта је закачила једног од домаћих фудбалера и погодила стативу гола Николе Перића.

Уласком Ђорђа Бајића домаћи тим је добио додатну продорност, док је Марко Арсовић у 65. минуту погодио спољни део мреже. Велику буру на трибинама изазвала је ситуација из 80. минута, када је Матеја Марсенић пао у казненом простору Металца, али судија Марко Бура није показао на белу тачку.

Пролетер је у завршници појачао притисак. Силађи је у неколико наврата успео да се ослободи својих чувара, а одбрана гостију све дубље се повлачила пред свој гол. Последњу озбиљнију прилику имао је Вукићевић, чији је снажан ударац са око 25 метара прошао тик поред стативе.

Иако није било погодака, фудбалери Пролетера оставили су снажан утисак борбеношћу, жељом и односом према дресу. Победа је изостала, али је Зрењанин добио нешто што је чекао пуних 20 година – Пролетер се вратио кући, а Карађорђев парк поново је постао фудбалско место окупљања читавог града.

Навијачи су на крају дугим аплаузом испратили играче и најавили да ће бити важан ослонац новом тиму, који наставља традицију клуба угашеног крајем 2005. године. После две деценије чекања започето је ново поглавље једне велике зрењанинске фудбалске приче.

ПРОЛЕТЕР 023 – МЕТАЛАЦ 0:0

Место: Зрењанин
Стадион: Карађорђев парк
Судија: Марко Бура (Београд)

ПРОЛЕТЕР 023: Перић, Благојевић, Ожеговић, Рочестер (од 46. Бајић), Вукићевић, Силађи, Трајковић (од 55. Марсенић), Савановић (од 85. Перин), Гороњић (од 63. Арсовић), Радосављевић, Илић (од 55. Ковачевић).

МЕТАЛАЦ: Премовић, Милићевић, Милојевић, Вукашиновић, Ковачевић (од 77. Милинковић), Тешић, Кофи (од 61. Лазаревић), Топаловић (од 70. Егалоха), Баштић, Мијаиловић (од 46. Војновић), Луковић (од 70. Врбић).