Србија се поново поклонила човеку који је за многе љубитеље фудбала, наравно и навијаче Црвене звезде, поготово оне који су имали среће да уживају у Пиксијевим чаролијама, најбољи српски играч свих времена. У Београду је промовисана књига, аутора Небојше Петровића, једног од најбољих спортских новинара на овим просторима, књига која говори о петој Звездини звезди, играчу који је обележио читаво једно време својим магичним потезима, играма које ће препричавати генерације.

Много емоција је било данас у МТС Дворани која је била мала да прими све оне који су дошли да присуствују промоцији једног фантастичног штива. Књига „Пикси – Све за десет“ окупила је многа позната играчка имена, велике легенде српског и југословенског фудбала. Можда и највеће овације, поред јунака саме књиге, добио је Дејан Савићевић, легендарни ас, Геније због кога су навијачи Црвене звезде и Милана падали у транс. Били су ту многи Пиксијеви пријатељи, познате личности из јавног живота, политике, спорта и културе, некадашњи саиграчи, бројни поштоваци његовог лика и дела. Фудбалска заоставштина Драгана Стојковића је непроцењива, потези и голови који су обележили његову каријеру, али и бројне анегдоте сјајно описане од стране аутора Небојше Петровића, изазваће сасвим сигурно велико интересовање читалачке публике из Србије и региона.  Уз фантастичне кадрове филма чији је аутор Ђорђе Филиповић, публика и гости су могли да се врате у једно време које је спорту и фудбалу да(ва)ло неку другу димензију, фудбалу аутентичну „десетку“, број који је био привилегија најбољих играча. Бразил је имао Пелеа, Аргентина Марадону, Немачка Матеуса…Југославија (и Србија) Драгана Стојковића!

ОД НИША ДО КАШКАИША

Од дана када је са другарима из улице јурио за лоптом по прашњавим теренима Паси Пољане, до величанствене ноћи у Лисабону када је победом против Португала испунио обећање дато нацији на почетку квалификација за Светско првенство у Катару. Написана пером аутора који је више од 30 година непосредни сведок Стојковићевих подвига у играчкој, функционерској и тренерској улози, књига обилује аутентичним анегдотама, мемоарима и интересантним детаљима из живота и каријере нишког уметника у копачкама. То није само прича о Пиксију Стојковићу, већ и сага о времену које у свима нама буди одређену дозу носталгије. Успомена на фудбал који је имао душу, на људе којима су љубав и идеали били важнији од славе и новца. Читаћете о Пиксијевим војничким данима у Приштини с Аленом Славицом, снимању спотова за „Топ листу надреалиста“ са Нелетом Карајлићем, дружењу са Диком, Бором, Милојем, Дејом, односима са тренерима Васовићем, Станковићем, Шекуларцем и Гуталсом, селекторима Веселиновићем, Осимом, Сантрачем, Бошковом. Једна врста романсиране биографије фудбалског виртуоза из Ниша, уједно је и омаж целој генерацији фудбалских романтика која је одрастала на правим вредностима и у неким лепшим околностима – рекао је у уводу познати новинар и спортски коментатор Александар Стојановић, који је као и увек сјајно водио програм.

О штиву су говорили Манојло Вукотић, власник издавачке куће која је објавила књигу, Града Бранковић новинар и публициста…

А у једном поглављу књиге пише овако: Париз, Верона, Марсеј, Нагоја, Београд. Сви они плене шармом и остављају без даха. Али, један је Ниш. Ту се родио и проходао. Ту је пикао фудбал с Мићом, Гацом, Баћом и Мушом, другарима из улице. Ту је сваког дана пешачио до Основне школе „Моша Пијаде“ и назад. По три километра у оба смера. Није било градског превоза, а требало је прећи преко Бубањског брда и стићи на почетак првог часа. Управо ту, у школској клупи, стекао је и прва пријатељства са Зораном, Шћепом, Драганом. Ниш је нешто специјално, Ниш има душу. Ниш је емоција.

„У граду где се овако добро и квалитетно једе, где су људи тако весели и дружељубиви, једног дана је морао да се роди вансеријски фудбалски таленат као што је Драган Стојковић Пикси“ – рекао је једном приликом чувени кошаркашки стручњак Петар Сканси.

После занимљиве најаве, у име генерације нишког Радничког у којој је јунак књиге стасао и привукао пажњу југословенске спортске јавности, говорио је Милош Дризић.

А свака утакмица против Партизана за Драгана Стојковића је била специјална инспирација. У књизи, наставио је Александар Стојановић, пише „Дерби је посебан ужитак. Судар два табора, два мишљења, две војске, два стила. Тада је то било право ривалство. Здраво, шмекерско, племенито. Ривалство прожето огромном дозом респекта према љутом противнику. Витештво, па тек онда резултат“.

Да, Пиксијеву промоцију књиге увеличао је и некадашњи љубимац навијача Партизана и његов саиграч из репрезентације Југославије, Саво Милошевић, који је такође горио о књизи и Драгану Стојковићу.

Нашао сам још један предиван пасус у књизи, рекао је у најави још једног специјалног госта, Александар Стојановић.

„Некако је природно да баш њих двојица буду цимери у соби. Симилис симили гаудет, кажу Латини. И заиста је тако, генијални умови лакше функционишу окружени себи сличнима. Зато је Пиксију било лепше уз Деју. А и Деји уз Пиксија“.

Специјално због промоције и за великог пријатеља, у Београд је дошао фудбалски виртуоз из Подгорице, фудбалски Геније, Дејан Савићевић.

И ређали су се аплаузи, приче, анегдоте. За човека који је златним словима исписао странице своје каријере, али и српског, југословенског фудбала. Све због Пиксија и за Пиксија. Све за десет!

 

 

Извор: https://fss.rs/