РАДНИЧКИ 1923 – ЖЕЛЕЗНИЧАР 3:0
Елементарна непогода у Крагујевцу. Изазвала ју је ерупција Радничког која је потпуно претумбала устаљени поредак у српском фудбалу. Јесте Ђаволима и календар ишао на руку, али оно што је било до изабраника Феђе Дудића обављено је на перфектан начин. После Радника, нишког из Радничког, Војводине (јединог тима из горњег дела табеле), Јавора, ИМТ-а и Радника, пао је и Железничар. И Раднички 1923 уписао је и седму узастопну победу у Моцарт Бет Суперлиги слављем од 3:0 у 25. колу.
Стрелци су били Милутин Видосављевић у 68, па резервисти Сали Виђжи и Лука Зорић у 78. и 90. минуту и Раднички је прескочио и Чукарички на четвртом месту на табели чиме се и званично кандидовао за једног од српских представника на европској сцени следеће сезоне.
Нажалост, тријумфална серија домаћих ни овог пута није могла да буде награђена већом посетом на Чика Дачи. Вероватно због прохладног и ветровитог времена, а сигурно и због термина одигравања утакмице у току радног времена, на трибинама се окупило свега око 1.000 људи. То као да је утицало на обе екипе да у споријем ритму уђу у меч, мада је Раднички полако подизао температуру.
Прво преко Милутина Видосављевића – први ударац му укротио Милан Мијатовић, други ишао тик поред гола – затим је проиграо Килијан Бевис. Два пута је „наслагао“ двојицу чувара, једном опасно запретио са 20 метара, опет без конкретног резултата.
На другој страни само један озбиљан покушај Ивана Игнатјева после сјајне дуге лопте Ивана Лакићевића, нажалост по госте право у Стојана Лековића (претходно један опасан налет Панчеваца зауставио прекршајем ван казненог простора и добио жути картон), потом добра ситуација за Дарија Гргића, протраћена због тога што је 20-годишњи везиста прекомпликовао дриблинзима уместо да шутира одмах.
Гргић је имао и зицер на почетку другог полувремена када је после изгубљене лопте неопрезног Милоша Ристића и доброг паса Стефана Хајдина из одличне позиције омогућио Лековићу да се још једном истакне.
Међутим, Дизелка је ту и стала. Или боље рећи да ју је Раднички ту уштоповао. А онда и набио у њен казнени простор. Прво је узвратио Бевис, опет после атрактивне финте, али опет за мало непрецизно. Па онда нови покушај Видосаљевића, из прве после комбинације Милана Алексића и Бевиса, изнад пречке. Да би исти играч на крају бункер пред голом коначно и пробио поготком из слобдног ударца са ивице казненог простора. Морао је тада боље да реагује и голман Железничара, иначе и стандардни репрезентативац Црне Горе Милан Мијатовић.
Тек тада је Железничар кренуо напред, имао идеалну прилику да се врати преко Страхиње Јовановића, али са таквим приступом није заслужио да буде награђен бодом. Да се то неће ни десити наговестила је протраћена шанса Павла Ивеље, да би у 78. минуту резервиста Сали Вижђи украо лопту неопрезном Браниславу Кнежевићу и погодио за 2:0 пре но што је Лука Зорић волејом у последњим секундама утакмице ставио тачку на овај меч.
Крагујевац овакав низ не памти. И заслужио је да ужива у плодовима свог рада и барем неколико данас озбиљно „билдује“ атмосферу пред наредни изазов. Биће то прави спектакл за навијаче. Гостовање код Црвене звезде. Неће се Раднички ни шампиону склонити са пута. Па сад, шта буде нек буде. Феђа Дудић је одмах после меча поручио: „Напатиће се Звезда са нама„.
РАДНИЧКИ 1923 – ЖЕЛЕЗНИЧАР 3:0 (0:0)
/Видосављевић 68, Виђжи 78, Зорић 90/
Стадион: Чика Дача
Судија: 1.000
Раднички 1923 (4-2-3-1): Лековић 7 – Ћосић 6,5 (од 82’ Ђурић), Симовић 7, Шербечић 6,5, Дадић 6,5 – Ристић 6,5, Алексић 6,5 – Глушчевић 6,5 (од 68’ Виђжи 7,5), Видосављевић 7,5 (од 77’ Зорић 7), Бевис 7,5 (од 82’ Аџић) – Ортиз 6 (од 68’ Ивеља 6,5);
Железничар (4-2-3-1): Мијатовић 5,5 – Лакићевић 6, Обрадовић 5,5, Станковић 6, Конатар 5,5 – Кнежевић 5,5 (од 70’ Макс), Ђорђевић 5,5 (од 79’ Миросавић) – Гргић 5,5 (од 70’ Јовановић), Павлов 6 (од 58’ Кахвић 5,5), Хајдин 6 – Игнатјев 5,5 (од 57’ Романић 6).
Играч утакмице: Милутин Видосављевић (Раднички 1923) 7,5.
Извор: http://www.mozzartsport.com
