Нишлије у Лесковцу надиграле
непрепознатљивог прошлогодишњег вицешампиона и победиле га поготком Андреје Стојановића (1:0)

/Од дописника Моцарт Спорта из Ниша/

Или џа или бу. Тако смо за Раднички написали у најави пред почетак сезоне. У смислу да су захтеви које је пред екипу поставио нови тренер Никола Дринчић толико револуционарни да ће се из тога изродити или неки позитивни бум или огромно разочарање.

И тако и би против ТСЦ-а. Из крајности у крајност. Од тоталне конфузије на терену у првих десетак минута, промаје и тоталне десинхронизације у одбрани, где се није знало ни ко пије, ни ко плаћа и гол је висио у ваздуху, до игре која је побрала симпатије Нишлија којима није било тешко да се спусте четрдесетак километара јужније и бодре своје миљенике у дуелу са прошлогодишњим вицешампионом Србије. До победе (1:0) остварене голом Андреје Стојановића из 52. минута, којом су Нишлије оствариле један од највећих скалпова у последње две године.

Као да су у моменту кликнули фудбалери Радничког, продисали су и почели да везу по терену. Јамкам је био сјајан у пресингу на противничкој половини, Војновић миран и сигуран на лопти, Фреј упоран у свом увлачењу између линија противничког тима, Белаковић одлучнији него иначе, Илић пословично борбен, мада и себичан у појединим ситуацијама. Ђоа је било свуда по терену да све то повеже, Босић конкретан, Стјуарт одличан у свим фазама игре осим тамо где би требало да је најопаснији – у завршници. Петровић је од почетне несигурности брзо постао беспрекоран, а Стојановић на крају – јунак.

Епилог: ТСЦ није био ни налик оној Лазетићевој казненој експедицији, повукао се и стрепео пред налетима Нишлија, које су претиле у више наврата, али најопасније преко Радивоја Босића и Тривантеа Стјуарта, када је Вељко Илић морао да се извије колико је дуг, како би лопту врховима прстију избацио у корнер.

Имали су и гости своје прилике, најозбиљнију у оном описаном, уводном периоду преко Ћирковића, на асистенцију Лазетића, када је шутирао непрецизно, а онда и у 42. минуту, када се изненада појавила рупа у одбрани Нишлија, али је покушај Лазетића ногом зауставио голман Стевановић.

У односу на прву утакмицу против Чукаричког, Дринчић је извршио само једну измену, убацио Фреја уместо Чоловића, али је другачије расподелио улоге, Босића послао на крило, где је био опаснији у другом полувремену на Бановом брду, Ђоа у везу, где је такође много кориснији за екипу, а Вању Илића још једну линију напред, одмах уз Стјуарта.

На другој страни, није Деан Клафурић могао да рачуна на повређеног Сашу Јовановића, баш као ни на Макија Бањка, у стратну поставу вратили су се Бањац и Пантовић, актери победоносног гола против ИМТ-а, а као централни дефанзивац против клуба из свог родног града заиграо је Душан Стевановић.

„Мирисало“ је на гол у мрежи ТСЦ-а и он је дошао већ после седам минута игре у наставку. Андреја Стојановић повукао је са своје половине, одиграо дупли пас са Ђоом, носио и лопту и чувара на леђима и са неких 18 метара у паду одапео пројектил левицом, који Илић није могао да стигне.

Само четири минута касније, Стјуарт и Илић су упропастили контранапад два на један, па је ударац, чим је ушао у игру – на изненађење присутних уместо одличног Ђоа – опробао и Јован Нишић. Имао је Раднички и среће у завршној фази меча, јер је престао да игра онако како је до тада, што је могао скупо да плати у 62. минуту, када је после троминутне провере у ВАР соби поништен спектакуларан погодак Михајла Бањца, због минималног офсајда Ћирковића у зачетку те акције.

Покушавао је ТСЦ, али нешто ту не штима како треба. Ни у њиховом говору тела, ни у честим театралним гестикулацијама, ни у огромној нервози која је могла ножем да се сече и која је кулминирала пет минута пре краја, када је Милан Радин шутнуо без лопте Андреју Стојановића и зарадио директан црвени картон.

Додуше, и Раднички је ову победу платио тако што мало који од његових фудбалера који су вечерас заиграли утакмицу није завршио са жутим картоном. Али, то их вечерас неће мучити. Посрећио им се Лесковац. У претходне две сезоне губили су на Чаиру од ТСЦ-а са по 3:0, сада су га савладали. И, вала, имали то са ким да прославе, јер је посета била далеко боља него у већем броју мечева на Чаиру у последње време.

МОЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГА – ДРУГО КОЛО

РАДНИЧКИ НИШ – ТСЦ 1:0 (0:0)

/Стојановић 52/

Лесковац.

Стадион Дубочица.

Гледалаца: 1.500.

Судија: Дејан Трифковић (Београд).

Жути картони: Петровић, Босић, Војновић, Стојановић, Стајић, Нишић, Стевановић (Раднички), Лазетић, Вулић (ТСЦ).

Црвени картон: Милан Радин (ТСЦ) у 85. минуту.

РАДНИЧКИ (4-4-2): Стевановић 6.5 – Фреј 6.5, Јамкам 7.5, Петровић 7, Стојановић 7 (од 86. Етонгу) – Војновић 7 (од 75. Стајић), Ђо 7 (од 58. Нишић 6), Белаковић 6.5, Босић 6.5 – Илић 6.5, Стјуарт 6.5.

ТСЦ (4-3-3): Илић 6.5 – Влалукин 5.5, Крстић 6, Стевановић 6, Петровић 5.5 – Радин 5, Ђаковац 5.5 (од 86. Гордић), Бањац 6 (од 68. Вулић 6) – Пантовић 5 (од 68. Шош 6), Ћирковић 5.5 (од 86. Милосављевић), Лазетић 5.5 (од 55. Станић 6).

Играч утакмице: Базил Јамкам (Раднички) 7,5.

Извор: http://www.mozzartsport.com