Коцкала се Црвена звезда добрих 40 минута, на талон ставила величину клуба и сав минули рад, али на крају се играчки и резултатски лако пласирала у четвртфинале Купа Србије – 3:1. И даље ће црвено-бели маштати о трећој везаној дуплој круни, пошто су препреку у виду Радничког и скраћеног терена у Сремској Митровици, прешли захваљујући адутима са клупе Милоша Милојевића. Од тренутка када су на терен крочили Кингс Кангва и посебно Иракли Азаров видело се да ће црвено-бели енергијом умирити борбеног домаћина.

Много другачију слику послали су црвено-бели навијачима и јавности представом у другом полувремену, када су једноставно одлучили да им се игра фудбал. У првом се све свело на мучење, мада је дефанзивни блок домаћина радио као „швајцарски сат“. Док су имали снаге домаћи су, били у игри да постану апсолутна сензација европског фудбала. После рушења Партизана, успели су да поведу поготком Крсте Ђорђевића, али је експресним изједначењем Иванићем шмрком угасио ватру у очима екипе Дарка Тешовића. У другом полувремену била је то класична игра мачке и миша, минутражу је искористио Марко Ракоњац да појача самопоуздање и трећим голом у такмичарским мечевима наговести лепе домете.

Досадна киша, јак ветар и депресиван амбијент, изузимајући пуне трибине стадиона у Сремској Митровици, наговештавалису да би гостовања код Партизановог џелата могло да се претвори у озбиљну хорор причу за Црвену звезду. Домаћин, под вођством новог тренера Дарка Тешовића, у потпуности је експлоатисао терен краћих димензија и дисциплинмованом игром иза лопте скратио простор српском шампиону. Без обзира што је Милош Милојевић извео на терен најјачи тим, Црвена звезда је, поред огромног поседа лопте, претила углавном из прекида.

Знао је члан Прве Moцарт Бет Лиге Србије, професионалним фауловима да укочи Османа Букарија, док на левој страни нису довољно били присутни Катаи, Родић и Мирко Иванић. Без обзира на блок домаћина, Црвена звезда није превише подизала ритам. Шампини Србије као да су очекивали да ће пре или касније постићи погодак, берз много потрошње. Из теб ритуниране слике искакао је само Срђан Мијаиловић, који је господарио средином терена и онемогућавао домаћина да пренесе лопту на половину Црвене звезде.

А када је то урадио – Раднички је повео. Млади Лековић је панично избацио лопту у корнер – мада за тим није имао потребе. А после њега Мијаиловић је одиграо руком. Сигуран са беле тачке био је искусни Крста Ђорђевића.

Видело се по изразима лица стручног штаба гостујућег стручног штаба да им је вода дошла до грла. Домаћини су почели да се бацају на траву , да лете кроз ваздуху. Све би за Звезду постало драматично тешко да Иванић није искористо вишак по левој страни. Могуће је да је бивши репрезентативац Црне Горе желео да центрира, али је уз помоћ Катаија лопта завршила у мрежи.

Осетио је Милош Милојевић да његова екипа кубури са мотивацијом и енергијом. Раширио је Звездин стратег згуснуте редове домаћина увођењем Ираклија Азарова који је висио у шеснестерцу Радничког. Бризну је донео и Кингс Кангва, па је Раднички брзо пометлан. Прво је Ракоњац искористио акцију и центаршут Османа Букарија, да би потом Азаров усписао асистенцију и „поклонио“ погодак Кингсију Кангве.

Остатак меча претворио се у фестивал Звездиних промашаја и наставак аудиције Милоша Милојевића. Чак је шансу добио и резервни голман Васиљевић.

РАДНИЧКИ СРЕМСКА МИТРОВИЦА – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:3 (1:1)

/Ђорђевић 37 пенал – Иванић 42, Ракоњац 56, Кангва 65/

Стадион: ФК Раднички

Судија: Павле Илић

РАДНИЧКИ СМ (4-2-3-1): Остојић – В. Илић, Игњатовић (од 67. Милицановић), Спасојевић, Протић (од 77. Миодраговић) – Ивић, Гајић – Ђ. Петровић (од 67. Стевановић), Чарапић, С. Илић (од 57. М. Илић) – Ђорђевић (од 67. В. Петровић).

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (4-2-3-1): Борјан (од 74. Васиљевић) – Виго, Ераковић, Лековић, Родић (од 46. Азаров) – Мијаиловић (од 46. Кангва), Канга – Букари, Иванић (од 57. Мијатовић), Катаи (од 69. Митровић) – Ракоњац.

ДАРЈАН НЕДЕЉКОВИЋ

Извор: http://www.mozzartsport.com