РАДНИК – СПАРТАК 2:0

Чаир коначно видео победу домаћег тима, али Сурдуличана, који су славили головима Митошевића и Богдановића (2:0)

Друго коло Moцарт Бет Суперлиге отворено је и затворено на истом стадиону. Раднички је још у четвртак убедљиво поражен од ТСЦ-а, али док је он већ неко време најдарежљивији домаћин у српском шампионату, стадион Чаир, као принудни и привремени дом, пријао је фудбалерима Радника.

У дуелу екипа са крајњег југа и севера наше земље, Спартак је имао прилику да се издвоји уз Црвену звезду и Чукарички као екипа са максималних шест бодова из два кола, али на крају се Радник издвојио, уз шампиона и лучанску Младост, као једини тимови без примљеног гола у првих 180 фудбала у новој сезони. А Радник је, победом над Спартаком од 2:0, дошао и до четвртог бода из два кола – примера ради, прошле сезоне толико је сакупио тек после 11 одиграних рунди!

Велики дан и за стрелце Митошевића и Богдановића, али и за младог тренера Сурдуличана Зорана Љубинковића. Први суперлигашки тријумф у тренерској каријери остварио је против матичног клуба из свог родног града, на стадиону на коме је у два мандата играо као фудбалер Радничког.  

Још по нечему памтиће се ова утакмица. Након другог гола Радника уследила је вероватно рекордно дуга провера из ВАР собе у не тако дугој историји примене ове технолигије у нашем шампионату. Керкез и Кунић бацили су на озбиљне муке арбитре стациониране крај екрана у Старој Пазови, да су они више од десет минута већали да ли је било офсајд позиције и на крају – потпуно нетипично за овакве ситуације – позвали главног судију Марковића да сам погледа споран моменат, пре него је пресекао – милиметри су били на страни нападача Сурдуличана. Све то на крају је довело до чак 14 минута судијске надокнаде времена. 

То како је Спартак одиграо прво полувреме могло би да буде предмет озбиљних фудбалских анализа. Ужасно издање екипе Александра Кержакова. Без иједног покушаја, макар и најнепрецизнијег могућег, ни у, ни ван оквира гола, уз сијасет грешака у опасној зони терена, од којих је Радник казнио ону прву, већ у четвртом минуту, а да су његови фудбалери били присебнији, могао је још коју.

Ć

Југ Станојев је лошим додавањем покренуо акцију ривала из које је пао водећи погодак, а у којој је се Богдановић истакао прецизним пасом, Дуроњић оштрим ударцем, након кога је Манојловић само одбио лопту на ногу Вука Митошевића, који се добро кретао и нашао се на правом месту у право време. Упркос неким минутима у финишу претходне сезоне, искусни везиста се тек сада на прави начин враћа фудбалу након дуге паузе и тешке повреде и, по емотивној акцији после поготка, било је јасно колико му он значи након свега кроз шта је морао да прође у претходном периоду.

Потпуно су, номинално речено, домаћи фудбалери препустили посед лопте ривалу, стали у блок и као осице вребали сваку његову грешку. Керкез је своју из деветог минута сам исправио, тако што је на гол линији зауставио опасан покушај Дуроњића, а нешто касније и Кунић је беспотребно петљао испред свог казненог простора, па је кестење из ватре вадио Манојловић, који је зауставио не толико јак, колико прецизан ударац Кунића из даљине.

Није се ситуација на терену мењала ни у наставку меча, а поново је Вук Митошевић имао озбиљну улогу у акцији код другог поготка Радника. У ситуацији у којој је имао и бољих решења, слободног саиграча на левој страни, одлучио се да катапултира пројектил са двадесетак метара, који је Манојловић, као и код првог гола, кратко одбио, Керкез је у покушају да осујети Кунића – то је она „ВАР ситуација“ – практично наместио лопту на ногу Вукашину Богдановићу, који је закуцао у мрежу.

Тек након поменуте паузе, Спартак се тргао, а фудбалери Радника се превише повукли, статирали и чекали да време истекне. Сабили су Суботичани ривала у његов казнени простор (посед лопте на крају 69:31 у процентима у њихову корист), гол је висио у ваздуху, а за то што није постигнут, највеће заслуге иду на рачун голмана Стефана Ранђеловића, који је сјајно интервенисао приликом покушаја Тодороског и Бијеловића, док је Керкез један зицер после прекида послао поред гола.

Спартак је прошле сезоне последње гостовање у сезони имао у Нишу, где је победом обезбедио опстанак, ове је пробио лед на Чаиру, али ова партија разлог је за озбиљну забринутост. На другој страни, екипа која је пре два месеца у баражу дошла до суперлигашког спаса, у међувремену остала без двоцифреног броја играча, а на почетку сезоне и без домаћег терена – мимо свих очекивања, „шепури“ се са четврте позиције на табели.

РАДНИК – СПАРТАК 2:0 (1:0)

/Митошевић 4, Богдановић 58/

Ниш. Стадион Чаир.

Гледалаца: 400.

Судија: Момчило Марковић.

РАДНИК (3-4-3): Ранђеловић 7 – Абубакар 6.5, Врањанин 6.5, Орешчанин 6 – Гашић 6, Митошевић 7 (од 90. Матеја Стојановић), Хајдаревић 6.5, Кадијевић 6 – Дуроњић 6.5 (од 86. Мартинкевич), Богдановић 7 (од 76. Милић 5.5), Кунић 6.5 (од 90. Чумић).

СПАРТАК (3-5-2): Манојловић 6 – Богићевић 5, Керкез 5, Бугарин 5 (од 76. Танасијевић 6)– Станојев 5.5, Видаковић 5, Ђурасовић 5.5 (од 76. Јоцић 6), Тодороски 6, Мијић 5 (од 85. Стајковић 6) – Бијеловић 5, Убипарип 5 (од 62. Рошевић 5). 

Играч утакмице: Вук Митошевић (Радник) 7.

Извор: http://www.mozzartsport.com

ОБЈАВЉЕНО: 07. 08. 2023.

ПОДЕЛИТЕ СА ДРУГИМА!