Играчи Инђије су имали довољно смелости да уочи првог меча баража с Радничким на суптилан начин запрете члану елитеиз утз Ниша. И, испоставило се, с разлогом. Прволигаш из сремске равнице је перфектном организацијом у свим линијама тима приморао ривала да се осећа инфериорним, у многим моментима бесно, разочарано, немоћно и на крају понижено. Зелени су знали идеалну формулу, која их је довела до тријумфа и захваљујући којој су показали оданост, не тренеру и не себи – већ, идеји. Истицале су последње секунде седмог минута кад је Драган Радосављевић, голом из окрета који се још увек препричава, шокирао ривала и најавио изненађење.

– Тешка утакмица, али знали смо да ће и бити таква. Раднички је озбиљна екипа и са великом дозом респекта смо ушли у окршај. Своје шансе смо искористили, они нису и, једноставно речено: срећа није била на њиховој страни. Потрудили смо се да демонстрирамо нама својствен стил и у томе успели. Велик резултат смо направили, заиста.

Кад се подвуче црта, Инђијцима је најважније да су приграбили цео плен. Не мање битније, поносни би требало да буду на приказаној партији. Концентрисана одбрана, креативни везни ред и изузетно упорни нападачи су дошли до изражаја.

– Јесмо добро одиграли, једно и показали да умемо да будемо најбољи кад је најпотребније. Ех… да смо током целе сезоне били такви, где би нам био крај. Нисмо дозволили да нас важност меча пољуља у психолошком смислу знали смо циљ и самоуверено стремили ка њему.

Зелене свега 90 минута дели од потенцијалног пласмана на елитну сцену. Предност пред мегдан на врућем терену у Нишу је огромна, не и недостижна.

– Максимално опрезни мораћемо да будемо, тек смо одиграли полувреме. Да, били смо бољи. Да, победили смо… али, јасно је, није завршено ништа. Никако не бисмо смели да дозволимо да нас понесе еуфорија, могла би сутра да нам се обије о главу. Улог је огроман, на прагу смо остварења двогодишњег сна.

Играч средине терена, који се добро сналази и у улози десног бека, досад је избегавао да прокоментарише гол за ТВ шпице. Ипак…

– Шта да кажем, изузев да сам пресрећан. Није мала ствар „отворити” тако важну утакмицу, зато је и један од најбитнијих голова у каријери. Драго ми је што сам допринео победи, али подједнако су били важни голови Славише Стојановића као и изузетне одбране Милоша Чупића, мање што смо тимски били на високом нивоу н, надам се, исто биће и сутра на Чаиру – тоналитетом пуним самопоуздања закључио је играч ког су добро упамтиле Нишлије.

Ј. Радисављевић