Ранко Марковић, најкориснији играч САС-а из Зрењанина, у новој сезони браниће боје Смедерева.

Један од најистакнутијих футсалера клуба са Бегеја одлучио је да после испадања САС-а из елитног ранга промени средину и прихвати позив једног од најамбициознијих клубова у српском футсалу. Последњих година екипа САС-а тешко је могла да се замисли без поузданог првотимца, а Марковић је након сезоне имао више понуда.

– Звали су из неколико екипа, а одлучио сам се за Смедерево. Озбиљан клуб, са највишим амбицијама и један од најбољих у српском футсалу. Сигурно ћу имати услове за даљи напредак и развој. Желео сам да пробам у новој средини, даље од родне куће и да се потврдим у вишим изазовима – рекао је Марковић.

Марковић, рођен 21. јула 2004. године, долази из Лазарева код Зрењанина и важи за једног од најзанимљивијих спортиста у овом делу Баната. Претходних година био је препознатљив по томе што је истовремено имао важне улоге на три терена – у фудбалу, футсалу и кошарци.

У фудбалу је стандардни првотимац Задругара из Лазарева, клуба који је изборио пласман у Подручну лигу Зрењанин, у кошарци је члан прве петорке истоименог клуба, док је у футсалу био један од носилаца игре САС-а. Висок 186 центиметара, покретљив, снажан у дуелу и изузетно такмичарски настројен, Марковић је годинама скретао пажњу у више спортова.

Фудбал је почео да тренира у ФК Спорто, код тренера Данила Бјелице, да би после четири године постао члан Задругара. За први тим клуба из Лазарева дебитовао је са непуних 16 година. Иако је примарно задужен за дефанзивне задатке, најчешће као штопер, често се укључује у игру, помаже везном реду и представља опасност у прекидима.

Управо је Задругар, како истиче, клуб који има посебно место у његовом срцу.

– Задругар има посебно место у срцу. Живим у Лазареву, а клуб је институција, са српсколигашким условима, радом и навијачима какве мало ко има. Сви су нас били отписали, а најбољи смо у пролећној сезони, са једанаест победа, три ремија и поразом, освојили смо 36 бодова, много више од осталих. Са мало среће, требало је свих 15 мечева да победимо. Ко зна, можда ћу у паузама одиграти још неку утакмицу, сада сам се фокусирао на Смедерево – истакао је Марковић.

Поред клупских обавеза, Марковић је наступао и на бројним турнирима широм Војводине и Србије, где су његове екипе често освајале пехаре, између осталог и на последња два турнира Дневника.

– Увек је то било са саиграчима из САС-а. Имали смо лепу дружину, одличне саиграче и желим „сасовцима” да се експресно врате међу прволигаше. Могу то да ураде и без мене – поручио је Марковић.

У САС је стигао пре непуне три године, на позив Миливоја Сима Батинице, који је препознао његов потенцијал и убедио га да се опроба у футсалу. После фудбалских тренинга у Задругару, Марковић је увече одлазио у Кристалну дворану на нових 90 минута рада, а временом се изборио за статус једног од најважнијих играча САС-а.

Посебно се истакао у мајсторици баража против београдског Храма, када је са два гола трасирао победу и опстанак САС-а у елити. Био је и члан репрезентације која је наступала у мини-фудбалу на континенталном првенству, уз поруку да је увек поносан када обуче дрес са грбом.

Његов спортски пут необичан је и због кошарке. Од петог разреда основне школе игра под обручима, задужен је за организацију игре и као плејмејкер разиграва комплетан тим КК Задругар. Често се дешавало да после фудбалске утакмице жури у Зрењанин како би заузео место у кошаркашкој екипи.

– Другари су ме одвукли на кошарку и свидело ми се, а тадашњи пионирски тим сада је сениорски и то даје посебну димензију. Навијача је као и на фудбалским мечевима и прате нас широм Војводине – говорио је Марковић.

У Лазареву је познат као миран, насмејан и увек спреман да помогне. Подршку има од породице – оца Драгана, мајке Гордане, сестре близнакиње Драгане и млађег брата Марка.

– Кажу ми да је за мене свака лопта иста. Тешко је прекинути и изабрати један спорт. Нисам под притиском, љубав и младост вуку да будем у спорту, а то што сам хиперактиван, могу да издржим. Само да здравље послужи, ништа више од тога – рекао је Марковић.

О његовим квалитетима најбоље говоре и речи тренера који су са њим радили. Владимир Грбушић, тренер ФК Задругар, истиче да Марковић има потенцијал за Српску лигу, па и виши ранг. Ненад Нешковић, тренер КК Задругар, наглашава његову улогу у организацији игре и одличан утицај на атмосферу у екипи, док Миливоје Батиница, тренер САС-а, истиче да је реч о момку који не зна да каже „не”, са изузетним предиспозицијама, брзином, скочношћу и великом жељом за радом.

После одласка из САС-а, Марковића сада очекује нови изазов у Смедереву, клубу са високим амбицијама у српском футсалу. За младог спортисту из Лазарева ово је корак напред и прилика да се потврди на још вишем нивоу.

Аутор: Б. Ц.

Фото: Д. Дроца и Ж. Шемић

Извор: Спортски журнал