Иако је с Војводином, како признаје, имао „мали милион” разговора и преговора да почне с радом, Милан Раставац (49) одлагао је такво решење. То се, ипак, догодило летос кад је прихватио понуду председника клуба Драгољуба Збиљића и, после пет година у Грчкој, прихватио шефовског посла у матичној средини.

– Осетио сам да је дошао моменат да се вратим у Србију, осећај се поклопио и с амбицијама Војводине тако да смо брзо пронашли заједнички језик – објаснио је популарни Мима. – Срамота ме је и да кажем колико смо пута раније разговарали на ту тему, али се коначно то догодило прошлог лета. И, што је посебно битно из моје визуре, вратио сам се у тренутку кад могу највише да помогнем и иза себе нешто оставим.

Шта се то догодило да сте променили одлуку и вратили у Нови Сад?

– Увек ме привлаче амбиција и изазови, који су довољно велики да би били за мене прихватљиви. С друге стране, важно је и  да у неким добрим околностима буду и оствариви. Ето, то се десило. У разговору с господином Збиљићем, схватио сам да је довољно амбициозан и може да обезбеди амбијент у којем циљеви могу да се остваре.

Шта сте очекивали, а шта сте у реалности затекли у српском фудбалу?

– Имао сам стални контакт са српским фудбалом и Војводином, па сам отприлике знао шта ме очекује. Наравно, постоји ту гомила различитости у односу на професионални живот у иностранству. Овде је много фактора на које, као тренер, не могу да утичем, а који имају релативно велику тежину.

Који су то фактори?

– Рецимо, то су услови за тренирање и играње. Мислим на квалитет подлоге, односно терена. То је нешто што се „напољу” обично не убраја у оно што прави разлику, а овде је то значајна ставка. У Србији, даље, тренери имају обавезу да нађу начин како би одређене младе играче кооптирали у први тим, а у иностраним лигама то се дешава или природним путем или се, једноставно, не дешава, али без обавеза. Не бих да то помињем у лошем контексту, али и суђење представља значајан фактор. Истина је да то свуда постоји, али је код нас оно на шта не можете да утичете. Ту је и руковођење клубовима, јер у иностранству су углавном приватни клубови, постоји један газда који утиче на баш све.

И поред свега, прихватили сте позив Војводине?

– Заједно с Збиљићем и Бајатовићем, био сам свестан да улазимо у клуб који има, под наводницима, 300 проблема. Сада сам, међутим, сигуран да број није већи од 100, тако да смо од летос гро-невоља успели да решимо. Све потезе вукли смо на дуже стазе, не верујем да су сви и препознати, али сам убеђен да ће клубу донети добро у наредном периоду.

 

Нигде се не очекује да успех дође преко ноћи, али код нас често је баш такав случај. Колико та чињеница може да представља реметилачки фактор?

– Код мене у глави тај проблем не постоји. Знао сам где долазим и у шта се упуштам, али верујем у пројекат Војводине. Нисам оптерећен моментом, нити мислим да замишљено треба да урадимо ове године – сад или никад. Јер, такав тренутак не би требало да постоји. Важно је да доследно радимо и верујемо у то да све може да се деси једног дана. Управа размишља управо на тај начин, она је јако квалитетна и оствариће оно што жели, само је питање тренутка када ће то бити.

За разлику од много година уназад, навијачи Војводине показали су стрпљење, толеранцију и пружали су подршку вашем тиму. Како то тумачите?

–  Подршка коју смо имали за мене је било највеће изненађење. Сви знамо да је све лако кад иде добро и кад се побеђује. Војводина је имала, за Нови Сад, изражено велики број гледалаца и позитивну атмосферу практично у свим сусретима. На то сам поносан, а немам посебно објашњење зашто је било тако. Осим да су људи препознали нашу добру вољу, енергију и жељу да радом и пожртвовањем дођемо до циља.

И поред тога, јесењи део такмичења завршили сте на петом месту?

– Освојили смо, по мени, релативно добру позицију с које можемо да наставимо борбу за евросцену. Ово је сад само пролазно време, а оно не носи  посебну тежину. У другом делу такмичења, планирамо да будемо најбољи баш у моменту кад буде било и најважније.

Црвена звезда је конкурент у купу, а Војводина већ годинама не зна за успех?

– Традиције су ту да се руше. У овом тренутку, Звезда је испред свих клубова у Србији. С друге стране, играмо на карту да немамо шта да изгубимо, ако би дошло до дуела с Београђанима. Уз све, у купу се најчешће и дешавају изненађења.

Председник Збиљић је најавио да Војводина ове зиме неће доводити новајлије, верује у постојећи играчки и стручни кадар?

– Предстојеће припреме имаће посебну важност. Желимо да пробамо неке ствари које ће бити значајно различите у односу на оно што смо радили јесенас и по томе будемо препознатљиви. Што се новајлија тиче, никоме више неће бити лако да дође у Војводину. А кад буде стигао, имаће велику подршку да се оствари као играч. Направили смо своје изборе летос и верујемо у њих.

Како оцењујете учинак „орлова” на Мондијалу у Катару?

– По потенцијалу, мислим да смо били у одређеној предности, јер смо имали већи континуитет с играчима, тренером, игром као и по зрелости играча. Као и сви, осећам дозу незадовољства што нисмо прошли групу. Морамо да наставимо да радимо, јер нам не преостаје ништа друго.