Осврт на сезону Суботичана у којој нису испунили зацртано, али ни превише бринули за опстанак међу најбољима

/Од дописника Моцарт Спорта из Суботице/

Коначно је дошао тренутак који су вероватно сви у Суботици чекали: крај сезоне у Моззарт Бет Суперлиги. Три шефа струке, промене капитена, осцилације у форми, али и откриће нових талената и победе на искуство старих суперлигашких играча обележили су турбулентну сезону Спартака. Иако првобитно постављени циљ – пласман у плеј-оф, није испуњен, статус суперлигаша сачуван је без већих проблема (десето место) што свакако ублажава ситуацију на северу државе.

Почело је са легендом руског фудбала Александром Кержаковим, који је креирао ултимативно дефанзивни Спартак. Упркос томе, показали су Плави голубови зубе у неколико наврата и побеђивали велике комшијске ривале Војводину (2:0) и ТСЦ (2:0). Међутим, изгледа да његовим изабраницима такав стил игре није одговарао, те је уследио период пораза који су довели до одласка Руса са клупе плаво-белих.

Уместо њега, ангажован је Ненад Лалатовић. Од бившег тренера великог броја домаћих клубова се много очекивало, веровали су у Суботици да ће препородити Спартак и повести га у горњи део табеле, али након зимске паузе и уводних мечева другог дела сезоне постало је јасно да је тај циљ тешко остварив. После пораза од Радничког из Ниша на домаћем терену (1:2) Суботичани су и званично испали из трке за плеј-оф.

У врло деликатној ситуацији за клуб на место шефа стручног штаба након деценије вратио се некадашњи фудбалер и помоћни тренер Милош Крушчић, који је успео да за кратак временски период подигне екипу и заврши пред њим постављени задатак – сигуран и брз опстанак међу најбољима у земљи.

Од момента када су остали без шанси за место у плеј-офу. на северу Србије су ову сезону прогласили неуспешном. Нови тренер доведен је не само како би привремено помогао клубу, већ пре свега као носилац новог пројекта Спартака за наредну сезону. Како је то најавио председник клуба, Никола Симовић, пред тимом је потпуна реконструкција.

Екипу су већ напустила три фудбалера: штопер Илија Мартиновић, који је упркос месту у стартној постави које је имао код Ненада Лалатовића, ту улогу изгубио код Крушчића, те тандем момака из Танзаније, Абрахам Морис и Алфонс Мбула, који су сезону за нама проверили на позајмици у РФК Новом Саду, али нису успели да се наметну.

Што се тиче останака, један од најбољих играча екипе, искусни Војо Убипарип, продужио је уговор на још годину дана па ће наредног лета започети 19. сезону у плавом дресу.

Већина фудбалера има важеће уговоре до краја пролећног дела наредне сезоне, а неки и дуже, попут Илије Бабића, Марка Керкеза, Колинса, Ђурасовића… док велики знак питања стоји када је реч о судбини Огњена Мудринског, Немање Ћаласана и Дејана Керкеза у Спартаку.

Након великог повратка у Србију, Мудрински се из кола у коло враћао у форму, али му је заиста недостајало спортске среће да свој учинак од само два поготка учини већим. Он је потписао уговор на једну сезону, уз опцију продужетка на још једну и сасвим је могуће да уколико не буде понуда из иностранства искусни нападач остане у Суботици. Са друге стране, Ћаласан је у Суботицу дошао изненада, након што је из Португала појачао Чукарички где се задржао свега пар кола. Као неко ко је био стуб Спартакове одбране у време када су играли квалификације за Лигу Европе, Ћаласан се брзо адаптирао и на неколико утакмица носио капитенску траку. Баш као и у случају Мудринског, његов уговор истиче али постоји опција продужетка на још једну сезону.

Неизвесно је и по питању статуса Дејана Керкеза, имајући у виду повреду која га је склонила са терена средином сезоне и малу минутажу коју је имао у наставку.

Као потенцијална уносна продаја плаво-белих својим одличним издањима у Спартаку истакао се Андреј Тодороски, за кога ће сигурно постојати интересовање чим се фудбалска „пијаца“ отвори. Поред њега клупско дете и стандардни везњак Алекса Ђурасовић могао би каријеру да настави у иностранству, будући да су за њега већ стизале понуде током зимског прелазног рока. Иако је на неколико утакмица због његових киксова Спартак имао много проблема, голман Александар Вулић у више ситуација био је херој свог тима, па и његова продаја не би била изненађење.

Да је ова сезона, ипак, донела нешто добро по Спартак, показују нам два млада и пре свега перспективна фудбалера. Атуле Колинс, нигеријски интернационалац, свој први наступ забележио је против Партизана у тесном поразу са 0:1. Од тада се брзоноги нападач на терену нашао у још девет утакмица, а једном је био стрелац – против Јавора у победи са 1:0. Колинс је углавном улазио са клупе, с обзиром на то да је прошао кроз Спартакову омладинску школу, сигурно је а ће у Суботици на њега рачунати и за следећу сезону.

Поред њега перспективна будућност предвиђа се и младом голману Марин Дулић, који је ватрено крштење имао у дуелу са Радником, када се нашао међу стативама и успешно одрадио свој посао – без примљеног гола.

Када се на списак фудбалера о чијој будућности у клубу би се могло причати додају и Томовић, Станојев и Бабић…, јасно је да је још прерано задирати у костур екипе. Времена до 19. јула и нове сезоне има сасвим довољно да Суботичани оформе екипу способну за боље резултате него у минулој.

ПИШЕ: Оливер Нагел

Извор: http://www.mozzartsport.com