Црвено-бели су одиграли један од најслабијих мечева овог пролећа, али су и поред тога пропустили велики број шанси да раније реше утакмицу. Покушај Бруна Дуартеа је остао на стативе, млади Максимовић је имао две велике шансе, Мирко Иванић је три пута тестирао сопствену кифлу.

Избори два тренера, Владана Милојевића и Мирослава Тањге, показали су да ће стари српски ривали превасходно размишљати о међусобном окршају у финалу Купа у Зајечару за неких десетак дана. Црвено-бели без Шерифа Ендијаја, Немање Радоњића и Александра Катаија, те Воша лисена помоћи Бамиделеа и Његоша Петровића, нису могли да одиграју превише интензиван меч. Мада је почетак на највећем српском стадиону био – бајковит. Тек што је почео други минут Јован Шљивић је одапео стрелу са 25 метара и погодио саме ракље голмана гостију Драгана Росића.

Без икакве конкуренције био је то потез каријере момка рођеног 2005. године, који се дуго већ мучи да направи озбиљан корак  у каријери и докаже свим члановима спортског сектора српског шампиона да је достојан шансе у континуитету. Као, на пример, његови исписници Коста Недељковић и Јован Мијатовић, те две године млађи Андрија Максимовић. На позицији „осмице“, са Тимијем Максом Елшником као партнером, Јован Шљивић је деловао врло задовољавајуће. Видело се да игра на природном месту и да може Владану Милојевићу много више да понуди него као лажну крилу у Крагујевцу.

Црвена звезда је рутински одрађивала посао. Видело се још нешто да је Владану Милојевићу преко главе да гледа дефанзивни јавашлук у којем сваки улазак у последњу трећину црвено-белих представља опасност. Придодао је искусни стручњак искусног Крунића тинејџеру Милосављевићу, па је Црвена звезда знатно боље контролисала простор иза леђа последње четворке.

Најавио је шут Шљивића да би госте из Новог Сада могао да одува ураган са Маракане, али је Звезда у правом полувремену више била поветарац. И само повремено убацивала у брзину више. Војводина је остала офанзивно недоречена, без шута у оквир гола, што и не треба да чуди ако се зна да је играла без главне снаге Јусуфа Бамиделеа и без лидерских способности Његоша Петровића. Ударац Букинца из офсајд позиције је нешто најбоље што су фудбалери Воше искреирали у првом полувремену.

Меч је могао практично да буде затворен у шестом минуту када је катастрофалну процену Сиченџеа искористио Бруно Дурате и погодио стативу. Црвена звезда је играла прилично тачно са талентованим везним редом (Илић, Шљивић, Максимовић И Иванић), али недовољно конкретно. Као да се домаћи тим задовољио да контролише меч кроз посед и сачека прави тренутак преко Мирка Иванића. Два пута је капитен црвено-белих покушао завијушом да настави одличан низ против Војводине, једном је боцнуо, али ниједном није погодио оквир гола.

Некако је у истом ртиму текао и наставак. Војводина бојажљива, са истуреним Романићем без праве подршке. Црвена звезда сувише ношалантна у изгледним ситуацијама. Покушавали су оба тренера да изменама продрмају екипу… Када је Катаи спојио са голом младог Максимовића, а Драган Росић одбранио, негде се очекивало да Воша дође до те једне шансе. Није успео Депу да се поклони после центаршута Лазара Николића, али јесте Медојевић после неуспешне контре Црвене звезде у коопродукцији Максимовића и Дуартеа. 

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – ВОЈВОДИНА 1:1 (1:0)
/Шљивић 2 – Медојевић 84/

Стадион: Рајко Митић. Судија: Данило Николић

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА (4-2-3-1): Глазер 6 – Сеол 6, Милосављевић 6, Крунић 6, Анан 5,5 (од 86. Милсон -) – Елшник 6, Шљивић 6,5 (од 68. Канга -) – Максимовић 5,5 (од 86. Ђурић -), Илић 6 (од 68. Катаи -), Иванић 6,5 – Дуарте 5,5.

ВОЈВОДИНА (4-2-3-1): Росић 6, 5– Бутеан 6, Кораћ 6,5, Сиченџе 6, Букинац 5,5 (од 67. Николић -) – Медојевић 6,5, Савићевић 6 (од 90+5. Вукановић -) – Кокановић 6 (од 90. Поповић -), Младеновић 5,5, Барос 6 – Романић 5,5 (од 67. Депу -).

Играч утакмице: Слободан Медојевић

Извор: https://www.mozzartsport.com/