СРУШЕНА И ТВРЂАВА

У „игри без игре“, пошто је било немогуће да се развија на натопљеном терену и киши која је све време падала, боље су се снашли Румљани и вратили се кући са целим пленом.

Три бода, снажним ударцем, обезбедио је Марко Којић, а да све буде у знаку несреће по Бечејце, стрелац је носио дрес са бројем 13.

Тако су момци са Тисе доживели први пораз пред својим навијачима, а Румљани су наставили жетву бодова у окршају са Бечејцима.

У последња три сусрета, од којих два крај Тисе, остали су непоражени и освојили седам бодова.

Имајући у виду услове за игру, чуди да се фудбалери чешће нису одлучивали за шутеве са дистанце, пошто је лопта, на расквашеном терену, добијала узбразање и представљала опасност за голмане. Уосталом, једини гол, истина не по трави, постигнут је после шута са двадесет метара. Све је то допринело да је оно мало покислих љубитеља фудбала видело мали број прилика.

– Били су тешки услови за игру и наша грешка била је што су фудбалери тежили пас игри, готово да су желели да се ушетају у мрежу ривала са лоптом. Тотално погрешно, што их је иритирало и како је утакмица одмицала, губили су вољни моменат. И срећа нам је окренула леђа, али нисмо заслужили да изтубимо. Из јединог доброг шута према нашем голу отишла су три бода. Кад све анализирам, можда су Румљани више желели победу и то је пресудило – каже Лазар Дабижљевић (са слике), шеф стручног штаба.

Бечејци су поразом почели октобарски циклус, а од пет сусрета три ће да буду на страни. Веровали су у победу и, можда, та самоувереност се осветила. Сада предстоје два узастопна гостовања, у Зрењанину и Белегишу, не буду ли нешто битно променили у игри, прети им суноврат на табели.

В. Јанков

Извор: http://www.zurnal.rs