Чел­ни љу­ди клу­ба су по­ву­кли сја­јан по­тез кад су по­ве­ре­ње за ше­фа стру­ке ука­за­ли Де­ја­ну Ра­ђе­но­ви­ћу, а за са­да чи­ни све да еки­пу из­ву­че из угро­же­не зо­не. Скоц­као је еки­пу по сво­јим па­ра­ме­три­ма, на­мет­нуо зах­те­ве у бор­би за спас и ја­сно ста­вио игра­чи­ма до зна­ња да у сва­ком ме­чу тре­ба да пру­жа­ју мак­си­мум. Сви су то схва­ти­ли ка­ко тре­ба, па су Ру­мља­ни от­ки­ну­ли по бод Ива­њи­ча­ни­ма и Но­во­са­ђа­ни­ма, ри­ва­ла ко­ји се ше­пу­ре при вр­ху та­бе­ле. Кан­до­да­ти­о­ма за пла­сман ме­ђу су­пер­ли­га­ше.

– Утак­ми­ца са Мла­дост ГАТ-ом би­ла је ди­на­мич­на и кад се освр­нем на пр­вих 45 ми­ну­та мо­гу ре­ћи да смо кон­тро­ли­са­ли и во­ди­ли игру, остао је жал што ни­смо ис­ко­ри­сти­ли не­ко­ли­ко до­брих при­ли­ка. Од стар­та про­ле­ћа му­чи­мо се са истом бољ­ком, има­мо го­то­во све, је­ди­но нам не­до­ста­је ре­а­ли­за­ци­ја – ка­же Ра­ђе­но­вић.

ГФК Сло­вен ни­је имао бе­ри­ћет­ну је­сен, а на­да да ће про­ле­ће би­ти успе­шни­је ти­ња­ће до­кле по­сто­ји и нај­ма­ња шан­са за оп­ста­нак. 

– За нас је сва­ка утак­ми­ца као ква­ли­фи­ка­ци­о­на. Ве­ли­ки број игра­ча сти­гао је у фи­ни­шу пре­ла­зног ро­ка, тре­ба нам вре­ме­на да се све коц­ки­це сло­же на ме­сто. Ве­ру­јем да ће­мо про­ра­ди­ти кад је реч о ре­а­ли­за­ци­ји, ма­ло и пси­хо­ло­шки мо­ме­нат чи­ни сво­је, али кад на­па­да­чи про­би­ју ма­лер све ће ићи лак­ше. 

Ра­ђе­но­вић је имао до­вољ­но хра­бро­сти и са­мо­по­у­зда­ња да по­ку­ша да ре­а­ни­ми­ра фе­ње­ра­ша.

– Ка­да сам сти­гао и Ру­му ре­као сам да ће еки­па игра­ти ди­сци­пли­но­ва­ни­је, бр­же и агре­сив­ни­је у же­љи да по­стиг­не­мо гол… За са­да са­мо ово по­след­ње ни­је оства­ре­но, али вре­ме­на још има – по­ру­чио је Де­јан Ра­ђе­но­вић.

Ј. Ра­ди­са­вље­вић