Тренер Саша Стојадиновић поднео је оставку на место шефа стручног штаба војвођанског српсколигаша Текстилца. Вес уобичајена за наше прилике, у аматерском и професионалном фудбалу одавно се одомаћила пракса смене тренера. Ако клубу не иде, ако резултати по мишљењу моћника (челника) не задовољавају њихове прохтеве, ломи се преко колена и кривица се налази у стручњаку са клупе. Најгоре је што о струци последњу реч имају (не)стручњаци. Стојадиновић је у разговору за наш портал изнео занимљив став који одражава статус и однос према тренерској струци.

– Амбиције су пред првенство биле највише. У датим околностима није било реално да се остваре. Организација рада у клубу била је на ниском нивоу. Остаје жал јер сам имао сјајну групу играча, колега у стручном штабу, радило се квалитетно, посвећено и врло професионално. Провејава мишљење колега да је Текстилац играо најлепши фудбал, кад стигну похвале пријају и доказ су да је наш рад примећен и пример квалитетног и садржајног рада. Надам се да ће млади и надарени колега Милован Панков наставити тамо где сам стао – наводи млади стручњак по годинама, али са искуством од две деценије на тренерској клупи.

Нажалост, тврди, овај ниво такмичења је најтежи за тренере и играче из разлога што су испред њих постављени професионални захтеви са аматерским односима у клубовима.

– Српска лига треба да буду развојна, како за играче тако за тренере. Не постоји систем, све је само не то. Присутна је сујета моћи, све је изгубило сврху и себе више не видим у томе. Не могу дати паметан савет младим колегама, у овај посао треба унети неизмерну љубав која на крају скупо кошта – закључио је Стојадиновић који је у досадашњој каријери водио Борац из Сакула, Раднички 1912, и београдске клубове Локомотиву, Раднички из Обреновца, Сремчицу и поставио темеље у ИМТ-у који су погодовали за остварење врхунских резултата.

Саша Стојадиновић – фото: лична архива

Извор: http://www.srbijasport.net