У амфитеатру Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Новом Саду одржан је обавезан семинар за тренере Српске лиге Војводина, Војвођанских фудбалских лига и ОКП лига Војводине, у организацији Организације фудбалских тренера Фудбалског савеза Војводине и ЦЕФТ ФСВ.

Семинару је присуствовало 80 тренера, који су кроз два тематски различита, али међусобно повезана предавања имали прилику да чују искуства из судијске праксе на највишем европском нивоу, али и конкретан пример организације рада, припреме и вођења једног фудбалског тима.

У односу на првобитно најављени програм дошло је до замене термина предавача, па је први пред учеснике изашао Срђан Јовановић, један од најбоље рангираних српских фудбалских судија и члан елитне групе УЕФА арбитара, док је други део семинара био резервисан за Николу Стојановића, шефа стручног штаба Пролетера 023 из Зрењанина.

У уводној речи менаџер едукације Центра за едукацију фудбалски тренера Фудбалског савеза Војводине Спасоје Јелачић је истакао да је једина константа У ФУДБАЛУ– промена, што је уједно представљало добар увод у теме семинара. Савремени фудбал непрестано се мења, од Правила игре и начина њихове примене до методологије тренинга, управљања екипом и захтева који се постављају пред тренере и играче.

Јовановић: Сарадња тренера и судија неопходна за боље разумевање игре

Срђан Јовановић говорио је на тему „Нова правила фудбалске игре (ПФИ) и њихов утицај на фудбалску игру“, а већ на почетку предавања нагласио је колико је важно да тренери добро познају Правила игре и разумеју разлоге због којих се она мењају.

Посебно је указао на значај сарадње тренера и судија, јер и једни и други посматрају исту игру, али из различитих углова. Као пример добре праксе навео је УЕФА, где се на стручним скуповима и семинарима често укључују и тренери како би са судијама разменили мишљења и омогућили им да одређене ситуације сагледају и из тренерске перспективе.

Јовановић је током излагања присетио се утакмица које је судио кад је тренер био Спасоје Јелачић, похваливши га и истичући његово понашање као тренера и однос према судијама као пример који би требало да следе и други.

Говорећи о доношењу и примени правила, објаснио је да постоје одређене разлике у приступу ФИФА и УЕФА, као и да конфедерације поједина решења прилагођавају оквиру својих такмичења. Фудбалски савез Србије у примени и тумачењу правила прати УЕФА.

Као једну од основних идеја најновијих промена издвојио је тежњу да се фудбалска игра убрза и смањи намерно губљење времена.

Колико простора за напредак постоји показују и подаци које је Јовановић изнео учесницима. У Лиги шампиона, где је ефективно време игре међу највећима, лопта је у просеку у игри око 63 минута, док је у Суперлиги Србије тај просек око 45 минута.

Говорећи о ВАР технологији, навео је да просечна ВАР интервенција траје око једног минута, а да се интервенција дешава приближно на свакој трећој утакмици, указујући тиме да технологија није главни узрок великог губитка ефективног времена.

Ново правило за измене – казна за одуговлачење

Једна од значајнијих новина односи се на понашање играча приликом замене.

Играч који излази са терена мора да га напусти у року од десет секунди. Уколико прекорачи то време, заменик неће одмах моћи да уђе у игру, већ ће морати да сачека 60 секунди, чиме екипа која је покушала да одуговлачи практично остаје са играчем мање.

Јовановић је појаснио да то не значи да је жути картон потпуно искључен. Он и даље може бити показан уколико понашање играча има елементе неспортског понашања, али само прекорачење времена приликом напуштања терена сада има и директну спортску последицу.

Такође, када је замена једном показана, више неће бити дозвољено накнадно мењање бројева играча који улазе и излазе, управо како би се спречило додатно губљење времена.

Проширене могућности ВАР-а

Посебан део предавања односио се на новине у примени ВАР протокола.

У ситуацијама замене идентитета играча могућа је провера и исправка одлуке, док се проширује и могућност провере ситуација у којима је показан други жути картон, а самим тим и искључење.

Јовановић је појаснио да се у таквим ситуацијама може проверити и непосредно претходна акција, уколико постоји могућност да се догодило нешто важно што судијска екипа није уочила, а што непосредно утиче на исправност одлуке.

„Халандово правило“ и нова провера код корнера

Једна од занимљивијих тема била је и измена која се везује за ситуацију коју је Срђан Јовановић назвао „Халандово правило“.

Јовановић је објаснио да су уочене ситуације у којима нападачи пре извођења корнера, док лопта још није у игри, праве ситне прекршаје како би себи или саиграчима обезбедили предност у позиционирању.

Према новом приступу, неће се проверавати сваки контакт пре извођења корнера, али уколико је таква ситуација непосредно повезана са касније постигнутим поготком, ВАР може да интервенише. Уколико се утврди прекршај нападача, погодак може бити поништен, играч дисциплински санкционисан ако за то постоје услови, а ударац из угла поновљен.

Као један од карактеристичних примера  и једину такву ситуацију на овогодишњем Светском превенству Јовановић је навео ситуацију са Ерлингом Халандом, а у видео материјалу је приказана ситуација са утакмица Арсенала.

ФИФА и УЕФА различито о покривању уста

У оквиру измена било је речи и о одредби Циркулара број 33 Међународног борда која се односи на играче који покривају уста приликом комуникације са противником како би сакрили увредљиве, погрдне или дискриминаторне речи.

ФИФА је одлучила да ову могућност примењује, укључујући Светско првенство 2026. године, док је УЕФА заузела другачији приступ и неће аутоматски санкционисати такво понашање црвеним картоном.

У такмичењима под окриљем УЕФА судије ће конкретну ситуацију процењивати у зависности од контекста, а покривање уста може бити третирано као неспортско понашање и кажњено жутим картоном.

Управо овај пример показао је због чега је важно да тренери не само читају измене Правила игре, већ и буду упознати са начином на који их надлежна конфедерација тумачи и примењује.

Стојановић: Тренер најпре мора да упозна клуб и људе са којима ради

Други део семинара био је посвећен предавању Николе Стојановића на тему „План и програм прелазно-припремног периода ФК Пролетер 023 Зрењанин – циљеви и очекивања“, кроз које је учесницима представио конкретан пример рада са екипом коју је преузео и са којом је стигао до шампионске титуле и пласмана у Прву лигу Србије.

Стојановић је објаснио да је, након позива председника клуба Милана Поучког, пре доношења било каквих одлука најпре урадио анализу клуба, играчког кадра, услова за рад и саме лиге у којој је екипа требало да се такмичи.

Посебан део предавања посветио је нечему што се често не види у плановима тренинга – стварању атмосфере и међуљудских односа. На сопственом примеру говорио је о бројним индивидуалним разговорима са играчима, времену проведеном уз кафу и потреби да тренер упозна људе пре него што од њих затражи да прихвате његове захтеве и начин рада.

У том контексту поменуо је и пример Вељка Пауновића, који унутар екипе препознаје своје „црне појасеве“ – лидере којима даје посебне задатке и одговорност да својим понашањем постану модел осталим играчима. Стојановић је навео да је о овом принципу Пауновић говорио и током едукације за ПРО лиценцу.

План мора да се прилагоди реалности клуба

Један од конкретних проблема са којима се стручни штаб сусрео била је чињеница да је део носилаца игре био запослен, због чега није било могуће организовати тренажни процес баш онако како би га тренер у идеалним околностима замислио.

То је, како је Стојановић објаснио, захтевало стално прилагођавање плана реалним условима.

Исти принцип примењен је и када је реч о самој игри. Стојановић је нагласио значај прилагођавања противнику, условима (свим, па и метеоролошким) и пре свега карактеристикама сопственог играчког кадра.

Тако је и почетна визија игре коригована у складу са оним што је екипа имала на располагању. Због два квалитетна нападача, Силађија и Савановића, Пролетер је прешао на формацију 4-4-2, како би максимално искористио њихове квалитете.

У тактичкој припреми Стојановић је користио и анимације уместо класичних снимака, како би играчима што једноставније представио одређене принципе игре – коришћење међупростора, сарадњу више играча и стварање бројчане предности у одређеним зонама терена.

Од реквизита до „хигијене тела“

Стојановић је представио и практичну страну организације рада. Стручни штаб је направио списак неопходних реквизита – од струњача и ролера до тегова, бучица и друге опреме – како би играчима омогућио квалитетнију активацију, превенцију повреда, развој снаге и опоравак.

Циљ није био само да играчи те вежбе изводе када им тренер то наложи. Кроз континуирани рад дошло се до тога да их играчи науче и самостално примењују, као својеврсну свакодневну „хигијену тела“ и део професионалне бриге о сопственој припремљености.

Након свог дела излагања Стојановић је реч препустио Јовану Марковићу, кондиционом тренеру, који је на приступачан, концизан и разумљив начин представио физички сегмент рада стручног штаба.

Основна порука тог дела предавања била је да физичка припрема мора да буде у служби фудбала, а не да фудбал буде жртвован због кондиционог рада. План се прави заједно са шефом стручног штаба, постављају се циљеви и приоритети, а затим се оптерећење стално прати и по потреби коригује.

Представљени су примери рада на активацији, мобилности, превенцији повреда и тренингу снаге, уз нагласак да се води рачуна о различитом степену припремљености играча и постепеној прогресији оптерећења.
Важан део тог приступа представља и праћење рада и индивидуализација, укључујући употребу GPS података, као и прилагођавање тренинга уколико се покаже да је одређени садржај био превише интензиван. Поента је да се корекције, кад год је могуће, праве у кондиционим сегментима рада, а не на штету фудбалских садржаја.

Тако су физичка припрема, превенција, снага и опоравак представљени не као издвојен део процеса, већ као подршка ономе што играч треба да уради на терену.

Континуирана едукација као услов напретка

Семинар у Новом Саду још једном је показао колико су континуирана едукација и размена искустава важни за развој фудбала. Савремена игра се мења великом брзином – мењају се методологија тренинга, физички и тактички захтеви, технологија, али и сама Правила игре.

Због тога тренер више не може да буде усмерен само на тренажни процес и тактику. Познавање Правила игре, разумевање судијских критеријума, организација стручног штаба, управљање односима у екипи, праћење физичког оптерећења и способност прилагођавања реалним условима постају делови једног истог посла.

Истовремено, сусрет тренера, судија и стручњака различитих профила у истој сали има додатну вредност. Размена перспектива омогућава да једни боље разумеју посао других, а управо таква сарадња може да допринесе смањењу неспоразума и подизању квалитета целокупног такмичења.

Присуство 80 тренера показало је и да за оваквим садржајима постоји значајно интересовање, али и да стручно усавршавање остаје један од важних предуслова за подизање нивоа фудбала у Војводини.