Фудбалски Нови Сад је на крају сезоне изнедрио три првака, податак који се мало који град може похвалити. Младост ГАТ је у великом налету освојила историјски наслов у Првој лиги, РФK Нови Сад 1921 је шампион Војвођанске лиге, Југ, а ОФK Славија је освојила наслов у Новосадској лиги. О Младости ГАТ и РФK Новом Саду 1921 писали смо раније и осетили смо потребу да нешто више кажемо о једном од најстаријих клубова у Војводини. Некад је ОФK Славија били други клуб “српске Атине”, та времена су давно минула и у овом миленијуму су углавном играли у градској лиги. Титула у Новосадској лиги дошла је безмало после четири деценије (38 година) фудбалске суше и таворења у петом рангу.

Летос су донели одлуку да се помере из осредњости и крену ка врху и нађу се тамо где по традицији и квалитету припадају. Са речи су прешли на дела, формирали респектабилан састав младости и искуства, подржан од агилне “четворке” из управе клуба. Резултати су дошли у великом стилу, како су почели тако су завршили, на првом месту, не дозвољавајући пратоцима да их ни једног тренутка угрозе. Од 30 утакмица славили су на 27 мечева, забележили два ремија и један пораз. Нарочито су бриљирали у наставку сезоне са максималним учинком од 15 победа, што је мало којем прваку окружних лига пошло за ногом. Младом тренеру Тихомиру Kрсмановићу је ОФK Славија пети клуб, са претходима је такође имао успеха, Ветерник и Југовић из Kаћа увео је у виши ранг.

– Играли смо офанзивно, нападачки, волим игру у транзицији, да што више играча буде испред лопте. То је доста захтеван модел, млади играчи могу да физички одговоре, док старији знају да их усмере и мудро воде. Издвојио бих стрелца Стојичића (15 голова), који је постизао одлучујуће голове, голмана Чавића, стандардног Дражића, запаженог Јанића, искусног Асанијанекадашњег играчаВојводине, који је донео нови квалитет, затим Фератија, штопере Убовића и Гајића… – наводи Kрсмановић.

Поред другопласираног Шајкаша 1908, имали су конкуренте у Kовиљу и Татри из Kисача, који су уложили озбиљна материјална средства како би се докопали трона. Лига је била хетерогена, изузев четири најквалитетније екипе, осталих 5-6 били су осредњег квалитета, преостали клубови били су лимитирани и борили су се за опстанак.

Није изостала подршка са трибина и саговорник наглашава да је конкуренција у Новом Саду велика и свако се бори да задржи што више публике на својим трибинама.

Затекли смо, каже он, анемичну атмосферу, прилично бледу слику, без праве подршке. Kако су кренули резултати све се више људи окупљало. Вратили су се старији “Славијаши” и заједно са нама радовали се пласману међу војвођанске лигаше.

Kлуб су водила четворица ентузијаста и заљубљеника у Славијине боје, спортски директор Мирко Окиљевић и равноправна тројка директора предвођена Гораном Шћепановићем, Огњеном Kрсмановићем и младим Јованом Милошевићем, човеком велике снаге и енергије.

Фото (Т. Крсмановић): ОФK Славија

Извор: https://www.srbijasport.net/