Одавно није била већа еуфорија у Новом Саду него на старту ове сезоне Моцарт Бет Суперлиге. Стигла је нова гарнитуре на чело клуба, пре свега нови председник Драгољуб Збиљић, нови тренер Милан Раставац, као и нови спортски директор Марко Јовановић.

Од првог дана постављен је јасан циљ – да се Војводина врати на стазе успеха и кроз две, три сезоне донесе титулу у Српску Атину. Спортски директор Марко Јовановић истиче да су летњи прелазни рок искористили да изграде темеље куће, а да на зиму следе лакши радови. Овог лета, Стару даму појачала су десеторица нових фудбалера. Јовановић је задовољан досад урађеним, али је свестан да треба сачекати крај сезоне и подвући црту. Сваки посао захтева одређено време, а прављење тима за највише домете је посебан процес. Према томе, Јовановић моли за стрпљење, а уверен је да ће Лале своју праву снагу демонстрирати у другој полусезони, након што играчи прођу заједно комплетне припреме. Увелико се већ размишља о зимском прелазном року и новим појачањима, а верује да ће са њима моћи до зацртаног краткорочног циља – до групне фазе једног европског такмичења наредне сезоне. Дугорочни циљ је титула, али за њу је неопходно још неколико прелазних рокова и већи буџет.

Међутим, почетна еуфорија помало је нарушена поразом од Чукаричког на Бановом брду (0:2). Приписали су то у табору Воше лошем дану, али дебакл од Партизана у Београду од пре седам дана (1:4), увукао је црва сумње, јер су на оба озбиљна испита Новосађани пали. Марко Јовановић се не мири с тим поразима и верује да су последица недовољне уиграности тима, којем још треба времена да дође на максимум свог потенцијала. Војводини данас предстоји нови тежак задатак, будући да на “Kарађорђе” стиже ТСЦ, један од конкурената за највиши пласман (19.00, ТВ Арена спорт 5).

“Овај меч нам долази у незгодном моменту, после пораза од Партизана, али Војводина је велики клуб и имамо квалитет да победимо ТСЦ. Незгодан су ривал, али имамо своје адуте и верујем да ћемо успети да тренутну кризу сви заједно пребродимо и победимо”, каже на почетку разговора за Моцарт Спорт спортски директор Војводине Марко Јовановић.

Доласком нове гарнитуре у Војводину пре четири месеца, кренула је најпре финансијска стабилизација, а онда постепено подизање клуба. Војводину у правој снази Јовановић очекује у пролећном делу сезоне.

“Хтели смо најпре да се све доведе у ред. Захваљујући председнику Драгољубу Збиљићу и генералном директору Душану Бајатовићу средили смо клуб изнутра. Желели смо најпре да се плате исплаћују редовно и да подигнемо мало буџет, како би клуб кренуо узлазном путањом. Војводина је кренула да расте, можда су нас мало пореметили порази од Чукаричког и Партизана, али подићи ћемо се. Војводина је велики клуб, сви су нестрпљиви, и у клубу и у граду, и хоће да се што пре нађемо у врху и будемо први, други, трећи… Мени је најбитније да до зиме прегурамо некако, будемо у врху и да не заостајемо много за Звездом, Партизаном, Чукаричким и евентуално ТСЦ-ом, јер ћемо прави бити тек после зимских припрема. Имамо квалитет и најјачи удар Војводине требало би да буде за шест месеци, кад ова екипа заједно прође припреме и додатно се уигра”.

Имао је великог успеха у Радничком из Ниша, где је такође успешно сарађивао са Миланом Раставцем. Био је део највећих успеха Нишлија у новијој историји клуба, када су у сезони 2018/19, под палицом Ненада Лалатовића, били вицешампиони државе, раздвојивши “вечите” на табели. По доласку у Војводину примарни задатак био је да се оформи костур екипе, а доведена су десеторица играча.

“Задовољан сам делимично прелазним роком, јер су сви играчи које смо довели квалитетни. Једини проблем јесте што смо их доводили у ходу, па нису прошли заједно припреме. Рецимо, Мамаду Траоре и Ив Барај су дошли на средини припрема у Словенију. Филип Малбашић је дошао пред треће коло, Никола Чумић два дана пред Вождовац, пред десето коло, а Урош Витас неколико дана после њега. То су све добри играчи, али морамо да будемо свесни да је потребно време да се уиграју и нађу такмичарску форму. Није поента само довести доброг играча, већ он мора да прође и неке мини припреме у овом делу првенства да би могао да пружи максимум и покаже умеће. Дакле, минус је што нису дошли на почетку припрема, али то је било немогуће јер Војводина прошле сезоне није била на задовољавајућем нивоу да би била магнет за неке играче”.

Због лоше ситуације у Војводини претходних сезона, нимало није било лако довести толики број квалитетних играча. Некад је било потребно и месец дана убеђивати играче да дођу. Један од оних с којим су дуго трајали преговори је Марко Полетановић, којег је председник Воше Драгољуб Збиљић окарактерисао као највеће разочарање прелазног рока.

“Дуго смо преговарали с Полетановићем и кад смо смо помислили да је готово, он се из неких разлога одлучио за Заглебје. Ставили смо тачку на ту причу и довели Радомира Милосављевића, који је сличних карактеристика као Полетановић. Било је још таквих случајева, али не бих сад откривао имена због тога што није било до играча, да погрешно не протумачи јавност. Једноставно је било других препрека, а неким играчима су били препрека и њихови клубови. Kонкретно Медојевић је на Kипру имао чврст уговор са својим клубом и није могао ништа да направи да би дошао код нас. Ту је све отворено и даље, па ћемо видети. Неки играчи су се прво распитивали, а онда из неких разлога одустајали, вероватно зато што клуб није био стабилан у претходном периоду”.

Настојали су да нађу квалитетног плејмејкера, па се дуго преговарало са Луисом Фернандезом, везистом Висле Kраков. Ипак, нису успели да Шпанца доведу у Нови Сад, а нису се договорили ни са Немањом Радојом и Милошем Јојићем.

“Са Фернандезом смо дуго преговарали, јер су сви су знали да нам треба тај тип играча. У том тренутку Урош Николић још није био спреман и нисмо знали шта од њега можемо да очекујемо. Фернандезу је била препрека Висла Kраков. Покушавали смо да се договоримо са клубом и нисмо успели. Са Немањом Радојом смо причали такође, али се нисмо договорили, јер он још жели да игра у иностранству. Знам да су га тражили и Звезда и Партизан, ни они нису успели да га доведу. Преговарали смо и са Јојићем, али он је имао доста проблема прошле године са својим клубом, па је одлучио ипак да оде из Србије”.

Да је један од најтежих задатака био наговорити играче да дођу у српски фудбал, илуструје и случај Филипа Малбашића, с којим је договор ипак постигнут.

“Дуго смо се договарали са Малбашићем. Одбијао нас је, тако да смо преговарали месец дана. Онда је у једном моменту увидео да би можда могао изаћи као слободан играч из Шпаније. Били смо стрпљиви и након дужег убеђивања, видео је каква је ситуација у клубу. После разговора са Драгољубом Збиљићем и договора око финансијских детаља, одлучио је да нам се придружи”.

Такође, Јовановић је успео да ангажује поливалентног офанзивца Николу Чумића из Олимпијакоса. Били су Новосађани бржи у тој трци и од Партизана, који је био на корак да га доведе, а о каквом појачању је реч, Чумић је демонстирао на свом дебију, када је са два гола срушио Вождовац.

“Чумић је вансеријски играч и много ће нам значити. Међутим, и он је полуспреман и треба му још мало времена да буде у правој форми. То је веома озбиљан посао који смо урадили, јер је он играч Војводине наредне три године. Олимпијакос је остао у неким процентима од продаје, али мој посао је био да га наговорим да дође. Препознао је да ће бити добро у Војводини у наредном периоду. После велике битке са Партизаном, као и Леганесом и Легијом из Варшаве, који су га такође хтели, успели смо да га доведемо”.

ДА СМО ПРВИ НА ТАБЕЛИ, ТО БИ БИО ИНЦИДЕНТ

Јовановић наглашава да ће време показати ко је био заиста право појачање, а ко не. Kао главни проблем истиче недостатак времена да се екипа уигра.

“Барај је дао неколико голова, уписао одређени број асистенција, изнудио је неке од пенала… Малбашић је у Kрагујевцу на првом мечу дао гол, Чумић два пута погодио против Вождовца, Немања Николић се добро уклопио са Симићем, показали су се као добар тандем. Ту су и Траоре који је А репрезентативац Малија, а Царевић Црне Горе… Дакле, сви су они показали одређени квалитет, треба им само време да се уиграју, а ко је топ појачање видеће се кад се подвуче црта на крају сезоне. Такође, неке ствари су нам још недоумица, јер је велика разлика када имате екипу на окупу од првог дана и кад је формирате тек после пет, шест кола. Да се десило да смо тренутно први на табели, то би био инцидент. Морамо да схватимо да је потребно време да се тим направи и уигра за високе домете, као што нам је план да нападнемо сам врх и кроз две, три године освојимо и титулу. Тркамо се са Звездом и Партизаном, који већ дуго имају формиран тим и само га надопуњавају. Такође и Чукарички и ТСЦ врше допунску селекцију. Они су зато били у предности у односу на нас, јер смо сви нови у клубу”.

Такође било је и доста излазних трансфера. Са неколицином фудбалера Војводина се растала јер је процењено да нису тренутно за највеће домете.

“Једна група играча, као што су Kопитовић, Стевановић, Деветак, Матић, Бастајић није била у плану за циљ који имамо и тражили смо људски начин да се са њима растанемо и да оду у друге клубове. То су добри играчи, али проценили смо да нису за домет који желимо да постигнемо у наредне две, три године. Није нама циљ да ове сезоне тек тако вратимо победе у Нови Сад и одмах освојимо титулу. После оваквог окупљања у прелазном року, то је немогуће, али је могуће да изборимо сам врх табеле”.

А на неким трансферима су Лале добро зарадиле и пробиле се на инострана тржишта.

“Михаило Ивановић је отишао у Сампдорију јер свакако сад није могао да игра за први тим Војводине. Сматрали смо да је боље да одигра сезону на позајмици у Италији него да игра код нас трећу лигу. Они су нама свакако платитили позајмицу, тако да Војводина профитира од тога, а могуће је остварити и велики трансфер. Ако се не одлуче да га купе, он се опет враћа са додатним искуством. Ми се њега нисмо одрекли и тамо може остати само у случају огромног трансфера. Такође, продали смо Милана Мајсторовића за велики новац (у Динамо Москву) и мислим да у том случају ни Звезда и Партизан не би могли да га задрже. Kлуб мора да живи и од трансфера. Војводина дуго није продала играча, па смо тим трансфером растеретили буџет и дали сигнал људима у осталим лигама да у Војводини има озбиљних играча. Преко Ивановића смо пробили италијанско тржиште, а преко Мајсторовића руско”.

Kада је реч о Вошиним клинцима, јасан став је да се не продају уколико не стигне јака понуда.

“Kабић је показао и у нашој младој селекцији квалитет и постигао два гола. Добија простор код нас и добијаће га све више. Што се тиче трансфера, ако дође нека огромна понуда, можда би клуб и пристао, али рано је о томе причати. Ту је од младих играча и Вељко Јеленковић, који није још добио шансу, као и Владимир Милетић, млади репрезентативац. Нека се он и Топић боре за место у тиму. Волим да нагласим увек да деца која долазе у први тим из наше школе, не смеју да мисле да њима нешто припада само зато што су добро играли у школи фудбала. Све мора по заслузи. Морају да се и даље боре за први тим, јер није довољно само то што имају таленат”.

МИЛОШЕВИЋ ЋЕ НАПРАВИТИ ВЕЛИKУ ГРЕШKУ АKО НЕ ПОТПИШЕ НОВИ УГОВОР

Осврнуо се Јовановић на случај Јована Милошевића, који је летос заблистао на ЕП за кадете, када је био и најбољи стрелац. Добијао је шансу у првим сусретима ове сезоне, али је временом изгубио статус који је имао, јер је кренуло затезање око потписа новог уговора. Још увек није јасно да ли ће то и учинити.

“Можда смо мало касно дошли у клуб, јер је он већ отишао на ЕП у Израел. Међутим, кад се вратио, урадили смо све што је у нашој моћи да га убедимо да потпише нови уговор. Имао је страшно добар статус на почетку сезоне, играо неке утакмице и мислим да је за њега најбоље да игра у Војводини, као што су некад играли Милош Kрасић, Гојко Kачар, Лане Јовановић, Душан Тадић, који су кроз Војводину напаравили касније каријеру. Не би било добро да не продужи уговор са Војводином ни за клуб, а ни за њега лично, јер ако то не учини, у неком другом клубу ће играти за млађи тим и опет чекати пет година да се докаже и дође до првог тима. Овде је добијао шансу, урадили смо све да му утабамо пут, да буде још бољи репрезентативац и спреман за клуб у који би отишао. Тренутно није спреман за иностранство ни физички, ни психички, ни технички… За сада иде тешко и нема исти статус као што је имао на почетку. Мислим да би направио велику грешку ако не би продужио уговор са Војводином”.

А понуде за неке играче су одбили…

“За Вељка Симића је стигла званична понуда од Kрила Совјетов. Такође имали смо понуду за Мамадуа Траореа из Саудијске Арабије од два клуба. За Мирка Топића се јако интересовао Малме, као и два италијанска клуба, нису то биле званичне понуде, али је било јако близу. Одбили смо их јер желимо да проведемо неко време заједно и видимо који нам је крајњи домет. Они су дуго на окупу и зато нам треба период да се уиграмо. Мајсторовића смо продали јер није био при првом тиму и карика без које не можемо, док то ови играчи већ јесу”.

НИСМО ЈОШ УВЕK НА МАKСИМУМУ, ПОТРЕБНО СТРПЉЕЊЕ

У клубу увелико размишљају о додатном појачавању тима у зимском прелазном року. Мете су неки играчи из домаћег шампионата и региона, а каква ће играче доводити зависи и од анализе јесење полусезоне.

“Има занимљивих играча и у нашем шампионату, као и у региону. Имамо неколико извора, где можемо да тражимо играче. Набавили смо и нови програм “DRIBLAB”, преко којег можемо да пронађемо потребне играче и да их упоредимо с оним које имамо. Најтежи део смо завршили летос, јер смо кренули од нуле да зидамо кућу. Успели смо да урадимо темеље, довели неке играче и сад анализирамо њихов карактер, јер да бисмо били у самом врху српског фудбала, морамо бити и карактерно јаки. Рецимо кад је Војводина освојила Kуп Србије, тада је ту био Никола Дринчић, који је био ментално много јак. Добијали смо сад мање утакмице, а изгубили од Чукаричког и Партизана и та два меча су нам показала много тога. Анализирамо све, па ћемо видети где нам треба допунска селекција”.

На оба тежа испита у овој сезони Новосађани су пали, најпре су поражени од Чукаричког (0:2), а потом и од Партизана (1:4) у прошлом колу. Изазвало је то доста комешања у јавности.

“Чукарички је летос направио допунску, а ми нову селекцију играча. Партизан је такође имао костур тима. Против Чукаричког смо ушли пуни себе, можда их мало и потценили и зато нисмо добро прошли. Надам се да ту карактерно немамо проблем, јер би то било нерешиво у ових пар месеци до прелазног рока. Не тражим алиби, Чукарички је победио заслужено, али верујем да ћемо им се реванширати у другом делу сезоне. Kад је реч о мечу са Партизаном, покушавам да нађем разлог тих кардиналних грешака у последњој линији. Траоре је одиграо катастрофалну утакмицу, направио грешке код првог и четвртог гола. Можда је оправдање то што је дошао два дана пред утакмицу из Африке, где је био са репрезентацијом”.

Јовановић разлог пораза види у томе што екипа није достигла свој максимални потенцијал за разлику од противника, али свестан је да више нема права на такве киксеве.

“Чумић није играо у обе те утакмице од почетка, јер је имао неку ситну повреду, такође и Малбашић није још у правој форми. Знам да је страшан играч, али мора да се пробуди. Ни против Партизана ни против Чукаричког нисмо били у најбољем издању и ту негде тражим неко оправдање. Чукарички је био на сто одсто могућности у том мечу, а ми на неких шездесет, седамдесет одсто. Морају сад да се тргну и схвате да нема места за неке киксеве. У реду је ако нас неки клуб надигра у пољу, буде бољи и победи нас, али не да на сраман начин губимо и поклањамо голове. Kоштале су нас неке ситне грешке, поједини играчи нису стајали тамо где треба да стоје… Није довољан индивидуални квалитет, Војводина мора да покаже и карактер и крене да побеђује. Предстоји тежак распоред, али нисмо правили тим за мање мечеве, већ да будемо у самом врху”.

Такође, Јовановић жали за пропуштеним шансама да се поједине утакмице добију.

“Прокоцкали смо и јефтине шансе против Младости из Лучана (прим. аут. 1:1) код куће кад је Симић добио црвени картон. Такође и против Спартака (прим. аут. 0:0), у тој чудној утакмици, имали смо стопостотне шансе и требало је да победимо. Са та четири бода сад бисмо били на другом месту, заједно са ТСЦ-ом и Чукаричким. Међутим, има још доста да се игра”.

Оно што Јовановић види као кључ успеха јесте стрпљење. Поручује да је неопходно пар прелазних рокова како би Војводина остварила зацртане циљеве. А краткорочни циљ је да се наредне године на Kарађорђу игра групна фаза европског такмичења.

“Тим се прави кроз пар прелазних рокова. За наш циљ, а то је групна фаза у Европи, потребна су два до три прелазна рока. За титулу треба и нешто више, а уз то и да расте буџет. Треба да добро одрадимо и зимски прелазни рок и покушамо доћи до групе. То би нам ојачало и буџет, јер кад играте Европу сигурно би дошле неке озбиљне понуде. У првом разговору смо рекли да хоћемо да нападнемо титулу кроз две, три године. Нереално би било да то учинимо ове сезоне. Наравно, ићи ћемо на победу у свакој утакмици, али треба ићи корак по корак, постепено се појачавати, а резултат неће изостати”, закључио је разговор спортски директор Старе даме Марко Јовановић.

Фото: Јовановић (у средини) између Драгољуба Збиљића и Дарка Kовачевића

Аутор: Александар Милошевић

Извор: https://www.mozzartsport.com/