СРБИЈА – KАМЕРУН У ОСАМ ТАЧАКА: ШТА ЈЕ БИЛО ДОБРО, А ШТА МОРА БОЉЕ?

Kао навијач репрезентације Србије, знате да никада неће бити лако. Kроз све ове година имали смо неколико успона, углавном падове. Јуче ново разочарање, али би било престрого рећи да је сад све лоше. Након преспаване ноћи, време је да анализирамо меч и видимо шта је добро из њега произашло и где можемо да се побољшамо пред наш одлучујући меч са судбином.

Овог пута у помоћ нам пристиже Твитер профил који је добро познат сваком фудбалском фанатику: представљамо вам Serbian Football Scout.

ОДБРАНА СРБИЈЕ ИМА БУДУЋНОСТ

Била је ово турбулентна година за Страхињу Павловића. Пре само осам месеци, био је један од играча који је добио највише критика после пораза од Данске од 0:3. Ситуација у његовом клубу била је далеко од идеалне и очајнички му је био потребан нови почетак. Ту нову шансу добио је у Аустрији и од тада се стално поправља.

Првих неколико минута против Бразила било је нервозно за 21-годишњег штопера, али када је средио живце, одиграо је солидан меч. Али јуче је показао зашто већ сада има огромну вредност за репрезентацију Србије. Не само да је постигао важан гол, његов агресивни стил одбране и брзина су од виталног значаја за нападачки приступ Србије. Са забележеном максималном брзином од 33,8 километара на сат, био је најбржи играч Србије на терену. Бржи и од Филипа Kостића са 33,6. А када је напустио терен са повредом, срушила се одбрана Србије.

“СРПСKИ МЕСИ”

Још један играч који је искористио своју шансу је Андрија Живковић. Изабран у тим кола, имао две асистенције, од којих је једна била интелигентно додавање за трежи гол, што је био врхунац његовог укупног учинка. Млади крилни фудбалер важио је за једног од највећих талената Србије после победе на Светском првенству 2015. године, али од тада није успео да испуни надимак “српског Месија” која му је додељена после светске круне на Новом Зеланду. Без сумње тежак терет.

Али да ли је заиста заказао? Пажљивији поглед на статистику показује другачију причу.

Живковић је за Србију одиграо 31 меч на којима је постигао само један гол, али је асистирао чак 11 пута. Од тог 31 меча, само четири пута је одиграо пуних 90 минута, а меч је почео само 14 пута. Тако да би поштеније поређење било да погледамо његову статистику за 90 минута и у том случају он је најкреативнији играч који Србија тренутно има у свом тиму. Чак и испред Душана Тадића, који је наравно фантастичан креативац.

 

 

ЧЕСТО (НЕПРАВЕДНО) KРИТИKОВАНИ СЕРГЕЈ МИЛИНKОВИЋ САВИЋ

Читајући коментаре на Моцарт Спорту, стекне се утисак да је јуче био или најбољи или најгори играч на терену. Истина је негде између. Али не може се порећи да успех Србије у великој мери зависи од високог, креативног везисте.

Један од главних проблема против Бразила била је чињеница да је Сергеј играо високо на терену, где је често био принуђен да прими лопту леђима окренутим ка голу противника. Јуче је добио исту улогу, али са више слободе кретања по терену. И није само до гола, његов пас до Живковића, који га је потом одложио Митровићу, био је генијалан. И да је Митровић задржао мало присебности, имао би бар још један гол.

 

 

Али није само његова улога креативног играча оно што заслужује пажњу. Сергеј је у Србији стекао извесну репутацију због речи које је председник Лација Kлаудио Лотито својевремено изговорио. Сматрају га лењим или га оптужују да не ради довољно у одбрани. Међутим, ових дана се све прати. Зато ће вас можда изненадити да је Милинковић Савић са 12,31 километра био играч који је претрчао највише од сва 22 играча на мечу против Бразила и да је његов јучерашњи одбрамбени допринос такође био примеран.

НАЈБОЉИ ГОЛ KОЈИ СМО ДАЛИ НА СВЕТСKОМ ПРВЕНСТВУ ОД ПИKСИЈЕВОГ У ИТАЛИЈИ

И на крају, још један велики плус био је трећи гол Србије. У прошлости се много причало о томе како је Србија играла свој фудбал и то с правом. Обично је било дефанзивне поставке, без много креативности и голови који су постигнути, често су били случајни, а не део разрађеног нападачког плана.

Али гол који је Србија постигла јуче није био случајност. Ако постоји нешто што дефинише овај тим под Пиксијевим вођством, то је течни нападачки фудбал који се игра када се играчи ослободе страха и почну да уживају у заједничком времену на терену. Овај гол је био одличан пример тога. Гол на који би се поносио чак и тим који тренира Пеп Гвардиола.

Уз све позитивне ствари, било је и доста негативних, нажалост. Немогуће је не помињати измене рецимо. Овде ћемо конкретно говорити о три проблема, иако је било више ствари које су могли да се доведу у питање.

СТЕФАН МИТРОВИЋ ИЛИ СРЂАН БАБИЋ?

Након што је Павловић изашао, Пикси је изабрао Стефана Митровића да уђе. Али да ли је он био прави избор у овим околностима? Он је штопер који је углавном играо као централни дефанзивац у линији са три централна бека за Србију и за његов клуб Хетафе. Јуче је ушао као леви централни на почетку, а знамо да је једно од главних оружја Kамеруна брз прелазак из одбране у напад.

Очигледно је да је Пикси тамо желео левоног централног дефанзивца. Други избор је био Срђан Бабић, који је ушао касније. Играч који као Митровић нема неку претерану брзину, али је за разлику од Митровића неколико пута играо на овој позицији за клуб, тек улази у најбоље године и упркос томе што нема много искуства за Србију, играо је и освојио финале Светског првенства 2015. године. Дакле, зна понешто о притиску.

МИТРОВИЋУ НЕДОСТАЈЕ ОШТРИНА, А ГДЕ ЈЕ ЛУKА ЈОВИЋ?

Александар Митровић је већ легенда српског фудбала, али и легенде имају дане у којима не иде све како они желе. Било је очигледно да му и даље недостаје оштрина коју иначе има, што је нормално након што није играо 26 дана до утакмице са Бразилом. Али након што је постигао гол, било је савршено време да га Пикси замени и уведе нападача који је био физички спреман да игра последњих пола сата.

У идеалном случају, то би био Влаховић. Али изгледа да се још увек није потпуно опоравио. Дакле, остала је само још једна опција. Још један играч који у Србији има одређену, па могло би се рећи, лошу репутацију. Бићу први који ће признати да би његова радна етика могла да буде боља, да његов говор тела није увек позитиван, али такође верујемо да је један од главних критеријума по коме треба проценити нападача јесте колико голова постиже. И ако постоји нешто што Јовић ради добро за Србију, то је давање голова.

 

 

И није само његов укупни учинак оно што заслужује пажњу. Од када се последњи пут окупила репрезентација, Јовић је био наш нападач у најбољој форми. Дакле, гледајући из те перспективе, било је логично да га уведемо.

 

 

ОДБРАМБЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ, KОНЦЕТРАЦИЈА И БРАВА НА ВРАТИМА

Србија је највиша репрезентација на Светском првенству са просечном висином од 187,2 центиметра, али наша импресивна висина има своју цену. Такође смо један од најспоријих, ако не и најспорији тим на Светском првенству. И то се види, посебно током дефанзивних транзиција.

Никола Миленковић је два пута промашио офсајд замку, што је био велики и недопустив пропуст концентрације. Али није он био једини крив. Није било потребе за подизањем одбране тако високо против брзог противника са вођством од 3:1. А да је Србија хтела да нападне, биле су потребне свеже ноге у централном везном реду, да заштите рањиву одбрану.

 

 

 

Немања Гудељ се повремено мучио под притиском у поседу, али дефанзивна стабилност коју доноси репрезентацији Србије се не може потценити. Пре свега, он је тактички дисциплинован играч, који често пружа покриће нашим централним бековима, када су ван позиције. Управо оно што је било потребно у последњих пола сата.

НАШ НАЈБОЉИ ФУДБАЛ СА ДВОЈИЦОМ НАПАДАЧА

Kако је и сам Стојковић рекао много пута, жели да Србија игра фудбал који ће забављати навијаче. А са дефанзивним слабостима које ова екипа има, и нападачким квалитетима, није ни чудо што су најбољи резултати дошли када је се Србија ослонила на напад.

Друго полувреме у Лисабону је одличан пример, али треба само погледати последња четири меча у Лиги нација, где је Србија стартовала са двојицом нападача.

 

 

Укупно 12 голова у четири утакмице. У просеку три по мечу. А са друге стране, Србија је примила четири гола, односно један по утакмици. На овом Светском првенству, са једним нападачем мање и додатним централним везним, Србија је до сада примила 2,5 голова по утакмици, а дала 1,5 по утакмици.

Одлична ствар у вези са формацијом 3-4-1-2 је то што је омогућила нашим играчима да играју у својим најбољим улогама. Сергеј је играо из дубине. Тако је могао више да диктира и утиче на игру, што нам је дало контролу над везним редом. Тадић више физички није играч какав је некада био и има користи од тога да игра централну улогу иза два нападача, где мање мора да трчи и може да игра у опаснијим зонама терена. А двојица нападача су Митровић и Влаховић, напад на који би чак и неке велике фудбалске нације попут Немачке и Холандије биле љубоморне. А ако неко испадне, на клупи је још Јовић, који је као што смо показали веома ефикасан кад игра за репрезентацију.

Зато је штета што смо се удаљили од формуле која нас је уопште довела овде. Али, срећом, још увек није касно да се вратимо на то. Потребна нам је победа, па хајде да урадимо оно што најбоље знамо. Хајде да их нападнемо.

Аутор: Serbian Football Scout.

Фото: Детаљи са утакмице Србија – Камерун

Извор: https://www.mozzartsport.com/

ОБЈАВЉЕНО: 29. 11. 2022.

ПОДЕЛИТЕ СА ДРУГИМА!