ФСС У СРП­СКОМ НА­РОД­НОМ ПО­ЗО­РИ­ШТУ У НО­ВОМ СА­ДУ ОБЕ­ЛЕ­ЖИО ДЕ­ЦЕ­НИ­ЈУ ОД ОСВА­ЈА­ЊА СВЕТ­СКОГ ПР­ВЕН­СТВА ЗА ИГРА­ЧЕ ДО 20 ГО­ДИ­НА

Фуд­бал­ски са­вез Ср­би­је прек­си­ноћ је на све­чан на­чин у Но­вом Са­ду обе­ле­жио де­це­ни­ју од тро­фе­ја свет­ског пр­ва­ка на­ше ре­пре­зен­та­ци­је до 20 го­ди­на на Но­вом Зе­лан­ду. Шам­пи­о­ни су до­че­ка­ни цр­ве­ним те­пи­хом. И емо­ци­је, оне за­и­ста нај­и­скре­ни­је, из­ла­зи­ле су спон­та­но од стра­не игра­ча, тре­не­ра, функ­ци­о­не­ра, број­них го­сти­ју, због сли­ке ко­ја их је за­те­кла у Срп­ском на­род­ном по­зо­ри­шту у Срп­ској Ати­ни.

Од до­ла­ска у пре­ле­по зда­ње до ула­ска на ве­ли­ку сце­ну. Сву­да је пи­са­ло „ПР­ВА­ЦИ СВЕ­ТА”. На сва­ком се­ди­шту књи­га и за­ста­ва Ср­би­је! Ни­ко ни­је остао рав­но­ду­шан! ФСС је још јед­ном на ве­ли­чан­ствен на­чин одао при­зна­ње злат­ној ге­не­ра­ци­ји срп­ског фуд­ба­ла.

Ве­ли­чан­стве­ну ноћ при­су­ством уве­ли­ча­ли су на­рав­но и пре све­га, игра­чи шам­пи­он­ске ге­не­ра­ци­је, мно­ги од њих са су­пру­га­ма, али и број­ни се­лек­то­ри и тре­не­ри, бив­ши и са­да­шњи, ре­пре­зен­та­тив­них се­лек­ци­ја Ср­би­је, а по­себ­ну част ука­за­ли су гра­до­на­чел­ник Но­вог Са­да, Жар­ко Ми­ћин, пот­пред­сед­ни­ци Фуд­бал­ског са­ве­за Ср­би­је, Сан­дра Срем­че­вић и Ја­нош Жем­бе­ри, пр­ви чо­век Вој­во­ди­не и За­јед­ни­це клу­бо­ва Су­пер и Пр­ве ли­ге Дра­го­љуб Зби­љић, ге­не­рал­ни се­кре­тар За­јед­ни­це Дар­ко Ра­мовш, пр­ви опе­ра­тив­ци ФС Ре­ги­о­на За­пад­не Ср­би­је Дар­ко Бра­до­њић, ФС Бе­о­гра­да Ми­лош Мар­ко­вић и ФС Вој­во­ди­не Дра­го­мир Та­но­вић, број­ни бив­ши асо­ви и ре­пре­зен­та­тив­ци, сто­ти­не де­ча­ка и де­вој­чи­ца из но­во­сад­ских, али и бе­о­град­ских клу­бо­ва…

Би­ло је то ве­че ко­је оста­је у се­ћа­њу, пре­пу­но емо­ци­ја, по­но­са, ноћ ка­да се Ср­би­ја по­но­во по­кло­ни­ла ју­на­ци­ма са Но­вог Зе­лан­да. Све је по­че­ло хор­ским из­во­ђе­њем хим­не Ср­би­је, уз по­се­бан до­жи­вљај са ве­ли­ког плат­на и сли­ком са Но­вог Зе­лан­да, кад Рај­ко и дру­го­ви за­гр­ље­ни пе­ва­ју хим­ну „Бо­же прав­де” пред фи­нал­ни меч са Бра­зи­лом.

А пр­ва осо­ба у исто­ри­ји срп­ског фуд­ба­ла, али и но­ви­нар­ства, ко­ја је има­ла при­ви­ле­ги­ју да ус­клик­не оно што смо ми­сли­ли да ни­ка­да не­ће­мо чу­ти „Ср­би­ја је пр­вак све­та, Ср­би­ја је пр­вак све­та у фуд­ба­лу“ сјај­ни и увек ори­ги­нал­ни те­ле­ви­зиј­ски ко­мен­та­тор Алек­сан­дар Сто­ја­но­вић, до­нео је пе­хар пр­ва­ка све­та на би­ну и – спек­такл је мо­гао да поч­не. На­рав­но уз тре­нут­ке ко­ји су Ср­би­ји до­не­ли ти­ту­лу шам­пи­о­на све­та, од­лу­чу­ју­ћу ак­ци­ју про­тив Бра­зи­ла и исто­риј­ску ре­а­ли­за­ци­ју Не­ма­ње Мак­си­мо­ви­ћа.

– Да­ме и го­спо­до, по­што­ва­ни го­сти, дра­ги при­ја­те­љи фуд­ба­ла – до­бро до­шли у Но­ви Сад, у Срп­ско на­род­но по­зо­ри­ште, на ве­че се­ћа­ња, по­но­са и емо­ци­ја. Про­шло је де­сет го­ди­на. Де­сет го­ди­на от­ка­ко су мом­ци ко­је је во­дио се­лек­тор Вељ­ко Па­у­но­вић, у дре­су Ср­би­је, хи­ља­да­ма ки­ло­ме­та­ра да­ле­ко, осво­ји­ли цео свет. Они су та­да има­ли сно­ве. Ми смо има­ли на­ду. А за­јед­но смо до­би­ли – исто­ри­ју – ре­као је Алек­сан­дар Сто­ја­но­вић. 

Усле­дио је филм „Пут до фи­на­ла”, вра­ти­ли смо се та­мо где је све по­че­ло. На ста­ди­он у Оклан­ду, али и мно­го ра­ни­је – од пр­ве утак­ми­це до фи­на­ла са Бра­зи­лом. При­сут­ни су ви­де­ли ка­ко је из­гле­дао пут ти­ма ко­ји је по­ка­зао да се шам­пи­о­ни не ра­ђа­ју без бор­бе – и ко­ји је из по­ра­за кре­нуо ка тро­ну.

Хро­но­ло­шки пре­глед утак­ми­ца Ср­би­је: Уру­гвај, Ма­ли, Мек­си­ко, Ма­ђар­ска, САД, још јед­ном Ма­ли – и он­да фи­на­ле са Бра­зи­лом. За исто­ри­ју.

А он­да но­ва еруп­ци­ја и сил­ни апла­у­зи.

– Да­ме и го­спо­до, вре­ме је да по­здра­ви­мо на­ше глав­не ју­на­ке. Мом­ке ко­ји су ис­тр­ча­ли на те­рен, да­ли све од се­бе – и до­не­ла ку­ћи зла­то. Ге­не­ра­ци­јо 2015 – до­бро­до­шли на­зад!

На сце­ну су иза­шли шам­пи­о­ни.

Он је био по­след­ња ли­ни­ја од­бра­не, ка­пи­тен са ста­вом и ср­цем – чо­век ко­ји је бра­нио пе­нал у че­тврт­фи­на­лу и во­дио тим до вр­ха све­та – Пре­драг Рај­ко­вић

Ње­гов по­го­дак у про­ду­же­ци­ма фи­на­ла злат­ним сло­ви­ма је упи­сан у исто­ри­ју срп­ског фуд­ба­ла. Стре­лац го­ла за ти­ту­лу – Не­ма­ња Мак­си­мо­вић!

Ње­го­ве су­зе на кра­ју утак­ми­це об­и­шле су свет и по­ста­ле сим­бол стра­сти и љу­ба­ви пре­ма фуд­ба­лу И сво­јој ре­пре­зен­та­ци­ји. Ста­ме­ни стуб на­ше од­бра­не, ми­ран и по­у­здан ка­да је би­ло нај­по­треб­ни­је – Ву­ка­шин Јо­ва­но­вић!

Да ни­је би­ло ње­го­вог го­ла у 90. ми­ну­ту про­тив Ма­ђар­ске, Ср­би­ја би се већ по­сле осми­не фи­на­ла вра­ти­ла ку­ћи. Бо­рац без ма­не и стра­ха. Чо­век од­лу­ке и у по­лу­фи­на­лу про­тив Ма­ли­ја – Иван Ша­по­њић!

Брз, чврст, бо­р­бен — де­сни бек ко­ји је не­у­мор­но по­кри­вао цео бок. Ср­це ти­ма на те­ре­ну – Ми­лан Га­јић!

По­у­здан, тих, али увек спре­ман да од­го­во­ри нај­ве­ћим иза­зо­ви­ма. Део бе­де­ма ис­пред гол­ма­на Рај­ко­ви­ћа И још је­дан од ју­на­ка у по­хо­ду на свет­ску ти­ту­лу – Ми­ла­дин Сте­ва­но­вић!

На ле­вој стра­ни, где је бр­зи­на мо­ра­ла да се спо­ји са му­дро­шћу и фуд­бал­ском ин­те­ли­ген­ци­јом – бес­пре­кор­но је од­ра­дио за­да­так и био не­из­о­ста­ван део шам­пи­он­ске еки­пе – Не­ма­ња Ан­то­нов!

Игра­че је на би­ни са­че­ка­ла и књи­га „Свет­ски и Европ­ски шам­пи­он”, шти­во ко­је го­во­ри о њи­хо­вом ван­ре­мен­ском успе­ху, шти­во ко­је их чи­ни бе­смрт­ним. Усле­ди­ле су анег­до­те са шам­пи­о­на­та, не­за­бо­рав­не при­че, се­ћа­ња ко­ја су вра­ти­ла емо­ци­је. И тре­ну­так кад во­ди­тељ чи­та име­на чи­та игра­ча ко­ји су због про­фе­си­о­нал­них оба­ве­за, ба­ра­жа, по­чет­ка при­пре­ма сво­јих клу­бо­ва и Свет­ског клуп­ског пр­вен­ства у САД спре­че­ни да при­у­су­ству­ју ју­би­ле­ју.

Свечану академију ФСС можете погледати на 

Ва­ња Ми­лин­ко­вић-Са­вић, Фи­лип Ма­ној­ло­вић, Ми­лош Вељ­ко­вић, Ср­ђан Ба­бић, Ра­до­ван Пан­ков, Сте­фан Ми­ло­ше­вић, Ми­јат Га­ћи­но­вић, Сер­геј Ми­лин­ко­вић-Са­вић, Мар­ко Гру­јић, Ан­дри­ја Жив­ко­вић, Сте­фан Илић, Фи­лип Јан­ко­вић, Са­ша Здје­лар, Ста­ни­ша Ман­дић.

По­сле чи­та­ња спи­ска игра­ча, пре­шло се на чи­та­ње име­на чла­но­ва струч­ног шта­ба, љу­ди ко­ји су све вре­ме би­ли уз игра­че и део су ве­ли­ког успе­ха. Пе­тар Мил­ча­но­вић (кон­ди­ци­о­ни тре­нер), Па­вле Мак­си­мо­вић (ле­кар), Вла­ди­мир Бор­ко­вић (струч­њак за мен­тал­ну при­пре­му), Вик­тор Ву­јо­ше­вић и Ср­ђан Бран­ко­вић (фи­зи­о­те­ра­пе­у­ти), Игор Га­чић (офи­цир за ме­ди­је), Ду­шан Ге­лић (тим – ме­на­џер), Ми­љан Ста­но­је­вић (офи­цир за без­бед­ност), Ни­ко­ла Ле­по­са­вић (ана­ли­ти­чар), Не­над Дра­гаш (еко­ном), Мар­ко Ми­тро­вић (по­моћ­ни тре­нер), Алек­сан­дар Са­рић (тре­нер гол­ма­на)

Усле­дио је за­тим чу­ве­ни го­вор из свла­чи­о­ни­це се­лек­то­ра Вељ­ка Па­у­но­ви­ћа пред по­ла­зак на ста­ди­он где се игра­ло фи­на­ле Свет­ског пр­вен­ства про­тив Бра­зи­ла. 

Ред при­че, го­во­ра и – анег­до­та. Има их мно­го са Но­вог Зе­лан­да јер је ова ге­не­ра­ци­ја мо­ма­ка на че­лу са се­лек­то­ром Па­у­но­ви­ћем за­и­ста зра­чи­ла и зра­чи ве­дрим ду­хом и по­зи­тив­ном енер­ги­јом. Чу­ли смо сјај­ну при­чу од Вељ­ка ко­ја до­вољ­но го­во­ри о то­ме ка­кав је по­бед­нич­ки мен­та­ли­тет кра­сио на­ше и свет­ске шам­пи­о­не. 

Украт­ко, пред од­ла­зак, је­дан од мно­го­број­них зах­те­ва се­лек­то­ра упу­ће­них ге­не­рал­ном се­кре­та­ру Ла­ко­ви­ћу, био је да Са­вез обез­бе­ди и јед­ну ка­ме­ру, од­но­сно сни­ма­те­ља. На пи­та­ње, за­што сад сни­ма­те­ља, Па­у­но­вић је крат­ко од­го­во­рио, па да нас сни­ми кад бу­де­мо пр­ва­ци све­та! И по­но­во апла­у­зи… 

И Вла­ди­мир Бор­ко­вић, струч­њак за мен­тал­ну при­пре­му, ис­при­чао је за­ни­мљив де­таљ при­ли­ком из­бо­ра ка­пи­те­на. Би­ла је ди­ле­ма да ли да бу­де Не­ма­ња Мак­си­мо­вић или Пре­драг Рај­ко­вић, а о ка­квим људ­ским и играч­ким ве­ли­чи­на­ма се ра­ди, као и тим­ском ду­ху ко­ји је вла­дао у ре­пре­зен­та­ци­ји, го­во­ри ре­ак­ци­ја Мак­си­мо­ви­ћа ко­ји је од­мах ре­као – Рај­ко­вић је ка­пи­тен! И ка­ко је ре­као Бор­ко­вић, жи­вот ти све вра­ти, Мак­си­мо­ви­ћу је вра­тио на Но­вом Зе­лан­ду у 119. ми­ну­ту ме­ча са Бра­зи­лом – и учи­нио га бе­смрт­ним. 

ПА­У­НО­ВИЋ: Да по­но­во бу­де­мо шам­пи­о­ни!

Ови­је­до је си­ноћ играо ре­ванш утак­ми­цу ба­ра­жа за пла­сман у При­ме­ру и због то­га Вељ­ко Па­у­но­вић, се­лек­тор злат­не ре­пре­зен­та­ци­је Ср­би­је до 20 го­ди­на, ни­је мо­гао да при­су­ству­је све­ча­но­сти. Тво­рац под­ви­га Ор­ли­ћа на Но­вом Зе­лан­ду обра­тио се ви­део по­ру­ком уче­сни­ци­ма ску­па: 

– Хва­ла сви­ма што сте се оку­пи­ли да про­сла­ви­те овај ју­би­леј. Че­сти­там сви­ма још јед­ном од ср­ца, за­хва­лан сам игра­чи­ма на све­му што су за­јед­но учи­ни­ли, че­сти­там срп­ском на­ро­ду и сви­ма ко­ји­ма је ста­ло до овог успе­ха. Жао ми је што не мо­гу да бу­дем са ва­ма у овом тре­нут­ку, јер као што зна­те, при­во­дим кра­ју но­ву ми­си­ју са Ови­је­дом, а ја­ко ми је би­ло ста­ло да за­јед­но обе­ле­жи­мо овај злат­ни ју­би­леј. Ср­би­ји же­лим мно­го успе­ха у ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма за Свет­ско пр­вен­ство и да по­но­во бу­де­мо шам­пи­о­ни. Же­лим вам и пу­но успе­ха у ва­шим клуп­ским так­ми­че­њи­ма, као и у све­му што ра­ди­те у жи­во­ту. Срећ­но – по­ру­чио је струч­њак ко­ји је Ср­би­ји до­нео ти­ту­лу пр­ва­ка све­та. 

Усле­дио је дуг апла­уз це­ле са­ле, на­рав­но игра­ча ко­ји су ве­о­ма емо­тив­но ис­пра­ти­ли обра­ћа­ње Па­у­но­ви­ћа, а по­го­то­во при­се­ћа­ње на исто­риј­ске тре­нут­ке пред меч са Бра­зи­лом.

По­се­бан део о Ми­ла­ну Ко­са­но­ви­ћу

По­се­бан део про­гра­ма био је по­све­ћен пре­ра­но пре­ми­ну­лом тре­не­ру Ми­ла­ну Ко­са­но­ви­ћу, чо­ве­ку ко­ји је био де­сна ру­ка се­лек­то­ра Вељ­ка Па­у­но­ви­ћа.

Ве­ли­ки апла­уз до­би­ли су та­да­шњи ди­рек­то­ри мла­ђих ка­те­го­ри­ја ФСС Са­во Ми­ло­ше­вић и Ми­тар Мр­ке­ла, од­но­сно чел­ни љу­ди Са­ве­за из тог пе­ри­о­да, пред­сед­ник То­ми­слав Ка­ра­џић и ге­не­рал­ни се­кре­тар Зо­ран Ла­ко­вић.

Капитен из Чилеа 1987. уручио пехар Рајковићу

ФСС као правни наследник Фудбалског савеза Југославије, поноси се још једном титулом светског шампиона у узрасту до 20 година.

Прексиноћњем скупу присуствовао је и капитен златне генерације из Чилеа 1987. Милан Павловић.

Павловић је изашао на сцену и уручио пехар капитену генерације из 2015. Предрагу Рајковићу.

АПЛА­УЗ ЗА ВО­ЛОН­ТЕ­РЕ ФСС

Без њих се не мо­же, увек у сен­ци, али они су играч сва­ке еки­пе, по­го­то­во ка­да се на­сту­па ова­ко да­ле­ко од сво­је ку­ће – во­лон­те­ри. До­ма­ћи­ни на­ше се­лек­ци­је на Но­вом Зе­лан­ду и во­лон­те­ри ко­ји су за­слу­жни за ре­а­ли­за­ци­ју Свет­ског пр­вен­ства, би­ли су ти­ха сна­га и нај­ср­дач­ни­ји на­ви­ја­чи ко­ји су на­ше мом­ке до­че­ки­ва­ли и ис­пра­ћа­ли са ста­ди­о­на са осме­хом. И ве­че­ра­шњи до­га­ђај сла­ви мла­де љу­де ко­ји не­се­бич­но да­ју сво­је вре­ме и енер­ги­ју срп­ском фуд­ба­лу. Због то­га се и ве­че­рас на Ве­ли­кој сце­ни СНП чуо ве­ли­ки апла­уз за во­лон­те­ре Фуд­бал­ског са­ве­за Ср­би­је.

Извор: http://www.zurnal.rs