СРПСКОЦРЊАНСКА „БУДУЋНОСТ’’ – НА РАЗМЕЂУ ИЗМЕЂУ ЖЕЉА И РЕАЛНОСТИ

Судећи по минулој пролећној полусезони Црњани су апсолутни фаворити предстојећег првенства у Војвођанској зони ‘’Исток’’. Како и не би били кад су победили на 14 утакмица, изгубили само у Житишту – и то уз ‘’чудне одлуке’’ судија! И како им је костур тима остао на окупу штавише незнатно појачан, логично је закључити да ће се победнички низ наставити а то би требало бити довољно за шампионску титулу. Зар не?

Међутим, крај никада не значи још бољи почетак, а питање је и да ли Црњи неопходан? Но, пре него што нешто опширније елаборирамо актуелни тренутак Црњанског фудбала, његове вечне дилеме, Сциле и Харибде, тешкоће и амбиције, рецимо прво оно што је тренутно дневна вест. Најновија је да је за тренера тима постављен 32. годишњи Александар Баста – Сале, досадашњи помоћни тренер отпуштеног Миленка Зечевића – Зеке.

Поникао је у пионирима ‘’Будућности’’, годину дана тренирао у ‘’Динаму’’ из Кијева (мајка му је била Руска балерина, данас директорица Гимназије у Црњи) и већ као 16-годишњак постао првотимац Црњана. На жалост, дебитовао је у марту а већ у новембру имао тежак прелом ноге, годину дана носио гипс и после двогодишње рехабилитације морао да престане са играњем. Завршио је студије руског језика који већ 6 година предаје у црњанској Гимназији и у основној школи у Радојеву. У међувремену је завршио Вишу тренерску школу и годинама био или помоћни тренер тимовима у Војвода Степи и Црњи или тренер омладинских селекција. Речју – иако млад, искусан је тренер!

С каквим амбицијама је преузео тим и шта у раду мисли мењати у односу на досадашњи рад са Зеком?

– Са Зеком сам, као помоћник, радио три године у Степи и прошлу сезону у Црњи. Сјајан је тренер и пуно сам тога научио. У Кијеву, где смо живели једно време, сам упознао и заволео легендарног тренера Валери Лабановског. Присталица сам његове тренерске филозофије, изучавам његове књиге, прегледам видео касете и трудим се, ако није нескромно рећи, уз научено од Зеке и њега, изградити властити тренерски сензибилитет и идентитет. Ето то је моја и опсесија и амбиција! Живот и време ће показати да ли сам и колико у томе успео.

У односу на прошлогодишњи фонд играча – ко је отишао, ко дошао, да ли је тим јачи или слабији и постоји ли потреба за још неким појачањем?

– Отишли су Новосађани Вукчевић и Радојичић, Радивојац и Савин су отишли на студије у Београд и вратиће се кад год устребају, из Новог Сада је стигао искусни и веома квалитетни центарфор Срђан Матић који је играо у крушевачком прволигашу и Интернационалу из Мађарске. Из Војвода Степе нам је стигао њихов најбољи фудбалер – Зоран Кубуровић, ранији центарфор а сада центархалф. Највеће појачање ће ових дана, обећао је, стићи из Кикинде – левокрилни полушпиц Небојша Ђукић, који је већ играо за Црњу и оставио сјајан утисак. Он додуше још није потписао приступницу, чека још који дан да види хоће ли га Кикинда поставити за помоћног тренера. Коначно – вратио нам се млађани Ђорђе Стоићев који ће са МилутиномТомином бити наш бонус. Све у свему, имамо сјајна 24 играча од којих ћу моћи саставити одличан тим.

Да ли је, и које, императиве је поставила управа клуба за предстојећу сезону?

– Да, као и минуле сезоне, играмо лепо, ефикасно и пласирамо се у врх табеле. Ако баш не будемо шампиони оно бар вицешампиони !

Како оцењујете квалитет клубова у Лиги – ко су фаворити за висок пласман?

– Као и увек има добрих, мање добрих и слабих тимова. Не знам ко са каквим тимом улази у првенство, једино чујем да су се Омољхица и Карађорђево битно појачали и да најављују шампионску титулу. каже Баста.

А оно што није дневна вест но свеобихватнија прича о црњанском с фудбалу, је нешто сложеније прича. Прво и основно питање које се сваке године изнова поставља је треба ли Српској Црњи фудбалски клуб у вишем рангу такмичења од садашњег? Варош са тек нешто око 5.000 становника има лепу стогодишњу фудбалску традицију али интересовање за фудбал је последњих година битно опало. То најбоље показује 100-150 гледалаца који у просеку долазе на утакмице. Навијања готово и нема, позоришна атмосфера то потврђује. Коначно, у екипи је у последњих неколико година више фудбалера са стране но Црњана, а сви би радије гледали момке из села но оне са стране, не само из околних села, Кикинде, Зрењанина па чак и из Новог Сад, како је сада. Коначно – финансије. Само такмичење није јефтино (трошкови путовања – превоз за спортисте и спортске стручњаке који непосредно учествују у реализацији програма; трошкови куповине спортске опреме (дресови, тренерке, торбе, лопте и др.) и реквизита; трошкови котизације за учешће на такмичењу; трошкови прилагођавања спортског објекта захтевима одржавања одређеног такмичења; хонорари, дневнице и уговорне обавезе спортиста и спортских стручњака који учествују на припремама, односно спортском такмичењима; трошкови котизације за организацију спортског такмичења; остали трошкови (комуналних услуга, ПТТ трошкови, интернет, набавка канцеларијског материјала и сл.)… доведени играчи траже своју апанажу а ни премије првотимаца нису безначајне.

А Клуб је у константној беспарици јер је без спонзора и функционише од случаја до случаја на ‘’мрвицама’’ које добије од месне заједнице и општине. Речју – објективно, за ФК ‘’Будућност’’ би велики успех био да остане ту где је – пласира се у горњем делу табеле, њеној средини или при дну – а не буде неизвесности око опстанка, да неправи финансијске минусе, да створи какву такву лепу и ефикасну игру и да афирмише бер понеког млађег играча из свог места! Мало ли је?!

Међутим, у Српској Црњи је увек било, има и биће амбициозних ентузијаста који, упркос свему реченом, сматрају да Будућност треба да игра у вишем рангу такмичења, наводећи за то следеће разлоге: Засићеност мештана нижим ранговима такмичења Традиција дуга 100 година Бројне фудбалске легенде овде поникле а афирмисале се у вишим ранговима такмичења Добар потенцијал црњанских фудбалера који сада играју или у Будућности или у другим клубовима Три добра тренера из места (доскора Зечевић, од недавно Баста и Савин) Стадион ‘’Стево’’ је од недавно суперконфоран. Руководство клуба је битно ојачано постављањем Милета Тодорова – Штуке за клупског менаџера. Богатство села које је могуће добрим маркетингом укључити у финансирање клуба… Играли су Црњани кратко у Војвођанској и Банатској лиги али давно и без већег успеха. Сада то желе поново, макер накратко, тек толико да се у селу нешто дешава, јер знају да „’вода која се не усталасава почиње да заудара“.!

Друго, Црњани се са поносом истичу бројне играче који су последњих деценија одавде отишли и афирмисали се у клубовима виших рангова такмичења: Чеда Сентин, браћа Вељко и Рајко Алексић и Вуков у Војводини, Сретко Зељковић у друголигашком YУ Динаму из Панчева, Миле Јовин у Звезуди, Драган Зечевића у Кикинди и Олимпији, Милан Марић у Пролетеру и Радничком, Миланков у Пролетеру и Црвенки, Вељко Плазинић у Земуну, Лазичић у Новом Саду, Живков у Кикинди, Ждрња у Апатину и Новом Саду, Дарко Јовандић и Саша Бабића у прволигашком Банату из Банатског Двора, Марко Ковачевић у Инђији…

Тренутно је свима интересантан млађани шеснаестогодишњак Душан Дошло – Шолаја кога је из Црње одвео, још пре три године, нико други него београдски Партизан, сматрајући га екстраталентом и надом свог клуба. А да континуитет не пресушује, потврђује и 12. годишњи Лука Кулунџић, чудо од талента, који је одведен у зрењанинску школу фудбала ‘’Бамби’’, дечак коме се смеши сјајна каријера, Дакле – Црња је од увек била расадник талената па сви кажу – што не би била и у годинама које следе регрутујући их за свој клуб у вишем рангу такмичења.

У првом тиму тренутно су висококвалитетни фудбалери из Црње: Живков, Кондић, Марков, Немања Ковачевић, Стојичић, браћа Томин, Савин, Перин и Прокин. Марко Ковачевић, Топић и млађани Шолаја су у Инђији, Зрењанину и Партизану. Прва двојица би се радо вратила у Црњу кад би их позвали да помогну у освајању шампионске титуле, а Партизан је најавио да ће ускоро Шолају послати на каљење у Телеоптик, а он би рађе код родитеља у Црњу где би био драгоцени ‘’бонус’’ Будућности. Након 12-годишњег рада у клубу – што са млађим категоријама што са првим тимом, Миленко Зечевић – Зека од почетка овог првенства, по одлуци менаџера Штуке, није више тренер првог тима. Можда је то штета јер је ‘’скоцкао’’ и уиграо сјајан тим и за веће домете од ове лиге. На његово место постављен је његов досадашњи помоћник Александар Баста – Сале, младић који је био, као и недавно преминули му отац Зоран, сјајан фудбалер, али је због тешке повреде рано престао са играњем, па се посветио тренерском позиву. Помоћник ће му бити Горан Савин – Уча који је више од деценије стајао на голу Будућности. Још увек није постављен тренер омладинског погона, али ускооро ће. Стадион ‘’Стева’’ је минулог пролећа битно осавремењен. Покривене су трибуне а на њих уграђена пластична седишта, монтиран електронске семафор, на 8 стубова постављени рефлектори за осветљење терена, уграђен нови, савремени систем за заливање терена… Речју – лепо је, функционално и конформно све на стадиону који од недавно носи име зимус преминулог легендарног црњанског играча и тренера Стеве Дринића! Клуб води мала али одабрана екипа фудбалских зналаца и ентузијаста. Председник је Дарко Штевијан, члан председништва Станко Коваћевић – Ћо, секретар Златко Васиљевић – сва тројица некадашњи играчи овог клуба, а менаџер клуба од недавно је бизнисмен и политичар Миле Тодоров Штука. Наравно да би у све требало укључити још неколико појединаца, пре свих представнике потенцијалних спонзора, бизнисмене и интелектуалце, стручњаке за оперативни маркетинг. Драгоцена је помоћ још неколицине људи али они из скромности не желе да се помињу по медијима јер у Црњи сви знају ко су ти људи. На крају, наравно не и најмање битно – о финансијама. У последњих неколико година’ ’Будућност’’ скромно али континуирано помажу само општина Нова Црња, месна заједница Српска Црња и комунално јавно предузеће ‘’8. август’’. Иако у Црњи, а и изван ње, постоји неколико изузетно имућних појединаца који би могли да помогну, за сада се огласио само Жива Савим, симпатизер клуба из Црње који живи у Аустралији. Послао је три најквалитетније лопте које постоје на светском тржишту и две гарнитуре дресова! Свака му част.

Црња је релативно мало село, без неке значајније индустрије али не и без имућних појединаца који би могли, кад би хтели и кад би их неко маркетиншки добро мотивисао, битно да помогну. Ни релативно мали погони нису без потенцијала и могућности да помогну. Ту пре свега мислимо на уљару ‘’Банат’’, моћног земљопоседника Рацу – његов ‘’Агро Црња’’, електрану – Биогас, велику фарму бројлера компаније МАТИЈЕВИЋ, угоститељски драгуљ – Каштел, ресторан Милана Радаковића Грофов мерак, трговинску фирму Милана Шуше СТР Нада, НИС Петрол, ГОМЕX, Пер Су, обућу ГРУБИН, МЕРКАТА-ГЛУШАЦ, столарски погон за производњу палета, врата и погребних сандука ‘’Липа’’, те имућне мештане: Љубу Миланкова , Зорана Зечевића, Перу Миланкова, Бранка Лазичића, Николу Томина, Жарка Тешина, Слободана Арсина, Јовицу и Милета Лаковића…

Када би свако од њих за спорт у Црњи- не само фудбал но и рукомет и кошарку – годишње одвојио само по неколико хиљада евра (по принципу колико ко може) то у својим билансима не би ни осетили, а осветлали би и свој образ и допринели просперитету црњанског спорта!

Разговарали смо са некима од њих. Сви кажу да су и те како вољни да помогну, али за то их никад нико ни за шта није питао! Логично – нико није толика ‘’стипса’’, без части и образа да неће да помогне своју младеж!!! Стога, када су у питању паре, спонзорство, донаторство, маркетинг… морамо рећи још нешто, нешто што неће решити проблем али би требало да освести, ‘’отвори очи’’, укаже…

Наиме, живимо у времену тријумфа егоизма и невероватне страсти за поседовањем. Код многих људи се уобличава све више „тржишни“ и „згртачки“ карактер. За њих је постало важније имати (примати, добијати, поседовати, стицати) него бити (постојати, живети). Стил живота савременог човека, упркос свим достигнућима и паролама о хуманости и солидарности, не погодује онима који су у ситуацији да им је помоћ потребна, да је малтене питање егзистенције и опстанка.

Код нас се може чути и прочитати да таквог духа, етике и практичне спремности код већине више готово и нем, чак – на жалост – ни код оних који објективно имају довољно (нећемо рећи више но што им треба) – јер нико, с правом, не мисли да има толико – и реално би могли да помогну другима. Но, упркос свим аномалијама савремених друштава и егоизма који је захватио скоро све, солидарност и помоћ као категорије на срећу још нису употпуности изумрле у нашем народу – нарочито код несебичних појединаца и колико толико добростојећих организација и компанија. Напротив. Спремност да се помогне, овога пута фудбалском клубу из свога места, јасно говори о једној великој и дубоко смисленој потреби човека да учини добро дело, да дарује за своју душу, да се, што би народ рекао – „одужи Богу и народу”. Пружајући помоћ „на позив вољеног клуба свог”, племенити људи завештавали би и остављали трајна добра свом селу. А оно, село и његово становништво, им то неће заборавити, памтиће, причати о томе, бележити у својим аналима и бити захвални! Јер, у сваком друштву и народу у свим епохама има невољних и немоћних, хендикепираних, оних који не могу да обезбеде себи услове за живот. Судбина таквих зависи од других.

Помоћ у том контексту није само етичка категорија достојна поштовања, већ услов опстанка многих. Брига о невољним и немоћним не може да зависи само од декларативно прокламованог милосрдног духа, човекољубља и добротољубља појединаца, организација, компанија… већ пре и изнад свега непосредне и конкретне помоћи, „цивилизоване“ љубави, једног солидарног и интегралног хуманизма свих.

Таква цивилизација ствара се првенствено на темељима вере и љубави, на хришћанском етосу, где основни циљ живота постаје победа себичности и егоизма, отварање према другоме, давање себе и свега што човек има другоме, а за узврат не тражећи ништа, или тражећи оно што прималац помоћи објективно може и хоће да узврати. Када свега тога постану свесни сви, пре свега поменути у овом тексту, Црњански спорт неће бити без основних средстава за егзистенцију! А на Клубу је да организује маркетинг који ће им омогућити да дају. Тешко, претешко је на крају рекапитулирати и извести резиме реченог.

То је, чини нам се, најреалнији резиме ове приче ако у нечем и погрешимо нека то буде бенефит бољитка ‘’Будућности’’ у будућности! Како ‘’шлаг’’ на торти је и овога пута идеалан тим, по укусу вашег репортера: Живков – Станић (Хованец), Ајдарић – Кондић, Кубуровић (Бурсаћ), Марков -Влаучин, Томин ( Н.Ковачевић), Матић, Ђукић (Стоићев) и Прокин (Стојичић). Драган ПЕЈИЋ Потпис под фотосе: Тренер Александар Баста – Сале Горан Влаучин – голгетер Будућности и целе Лиге.

Пише: Драган ПЕЈИЋ

Извор: http://srbijasport.net

ОБЈАВЉЕНО: 21. 07. 2024.

ПОДЕЛИТЕ СА ДРУГИМА!