Пре­ми­је­ра ван та­ко­зва­ног бе­о­град­ског ас­фал­та мо­же се на­зва­ти успе­шном. Бо­јан Стој­ко­вић је пре ско­ро по­ла го­ди­не ис­ко­ра­чио са фуд­бал­ске сце­не на те­ри­то­ри­ји глав­ног гра­да, упу­тио се ка срем­ском По­ду­на­вљу.

– Из­ла­зак са бе­о­град­ске сце­не мо­гу да сма­трам ви­ше не­го успе­шним иако је еки­па на де­се­том ме­сту. С об­зи­ром на ка­дров­ске про­бле­ме по­чет­ком се­зо­не оства­ри­ли смо успех. По­че­так так­ми­че­ња био је за за­бо­рав, у пр­вих шест ко­ла осво­ји­ли смо че­ти­ри бо­да, по­бе­ди­ли Вој­во­ди­ну 1928 -3:0, са Бе­чеј­ци­ма од­и­гра­ли без го­ло­ва, а прет­ход­но смо до­жи­ве­ли два по­ра­за,  на пре­ми­је­ри од Сло­бо­де, за­тим и у Вр­ба­су. Ди­на­мо 1945 био је убе­дљив као до­ма­ћин (3:0), та­ко­ђе и Рад­нич­ки  (3:1), ме­ђу­тим, у гра­до­ви­ма на Та­ми­шу и Бе­ге­ју има­ли смо до­бре шан­се да утак­ми­ца оде у дру­гом прав­цу. Од сед­мог ко­ла кре­ну­ла је дру­га при­ча, за нас да­ле­ко леп­ша. Од че­твр­тог ко­ла би­ли смо ја­чи за тро­ји­цу фуд­ба­ле­ра – Тр­ку­љу, Жи­ва­но­ви­ћа и Ђор­ђа Сто­ја­но­ви­ћа – ре­као је Бо­јан Стој­ко­вић.

Ам­би­ци­о­зни струч­њак из Бе­о­гра­да са ко­ле­гом Ра­до­њи­ћем тру­дио се да при­ку­пи што ви­ше ин­фор­ма­ци­ја о про­тив­ни­ци­ма, об­зи­ром да је са По­ду­нав­цем упло­вио у срп­ско­ли­га­шке во­де.

– На­ша еки­па се ма­ње-ви­ше зна, сви за­јед­но је­два че­ка­мо да поч­ну при­пре­ме. Сви­ма је ле­по у По­ду­нав­цу, ат­мос­фе­ра је од­лич­на. Пу­но ми је ср­це кад ви­дим да игра­чи има­ју по­ве­ре­ње у ру­ко­вод­ство и струч­ни штаб. Ове зи­ме мо­жда ће нас Бо­јо­вић на­пу­сти­ти, до­био је по­ну­ду из РФК Гра­фи­ча­ра. Имам ути­сак да ће­мо би­ти сна­жни­ји на про­ле­ће. По­ро­дич­на ат­мос­фе­ра је наш нај­ве­ћи адут, на­рав­но, уз ква­ли­тет и број­не же­ље за до­ка­зи­ва­њи­ма. Твр­дим да ће наш По­ду­на­вац би­ти хит про­ле­ћа! 

Ру­ко­вод­ство са Ми­ро­сла­вом Ра­да­ко­ви­ћем, пред­сед­ни­ком По­ду­нав­ца и Ми­ло­шем Гра­ди­ћем, пр­вим опе­ра­тив­цем, му­ко­трп­но и без ус­те­за­ња, мак­си­мал­но се бо­ри да фуд­бал­ски жи­вот Бе­ле­ги­ша­на бу­де што ква­ли­тет­ни­ји. 

– Ни­ко нас ни­је над­тр­чао, а Ка­бел нас је у Но­вом Са­ду, иако смо по­бе­ди­ли 2:1, над­и­грао. Ве­ли­ка је та по­бе­да, по­сле ње смо кре­ну­ли уз­ла­зном ли­ни­јом. По­бе­ди­ли смо уигран тим Наф­та­га­са код ку­ће – 2:1, у фи­ни­шу смо по­сти­гли од­лу­чу­ју­ћи гол. Ка­бел, Наф­та­гас и РФК Но­ви Сад 1919 су нас над­и­гра­ли, на Де­те­ли­на­ри смо из­гу­би­ли 0:2, те три еки­пе би­ле су бо­ље од нас, за­ни­мљи­во, осво­ји­ли смо шест бо­до­ва из три утак­ми­це.

Стој­ко­вић је за­тим по­ме­нуо не­ко­ли­ци­ну аду­та за бо­до­ве…

– Ни­ка­ко не смем да из­о­ста­вим ка­пи­те­на Ми­ха­и­ла Ра­дој­чи­ћа, а за­тим гол­ма­на Да­ви­да Ше­фи­ка. Уз њих дво­ји­цу нај­ве­ћи те­рет у првнству но­си­ли су Фи­лип Бе­ри­ша, Урош Сто­ја­но­вић и Мар­ко Жи­ва­но­вић, ме­ђу­тим, сва­ки од на­ших игра­ча дао је мак­си­мум за се­бе и еки­пу По­ду­нав­ца. Под­јед­на­ко су за­слу­жни и Тр­ку­ља, Сте­ва­но­вић, Пе­шић, Пе­ле­миш, Ђор­ђе Сто­ја­но­вић, Шко­баљ, Бо­јо­вић, Ка­та­нић, На­ки­јев­ски, Ми­тић, Пе­рић… За­слу­ге за успе­хе при­па­да­ју сви­ма од њих, а за по­ра­зе и не­ре­ше­не ре­зул­та­те ја пре­у­зи­мам кри­ви­цу. Та­ква је прак­са код ме­не – за­вр­шио је Бо­јан Стој­ко­вић. Д. Јо­ва­но­вић

НАЈ­БО­ЉЕ ИЗ­ДА­ЊЕ ПРО­ТИВ КА­БЕ­ЛА

Стој­ко­вић је из­дво­јио не­ко­ли­ко утак­ми­ца, са апо­стро­фом  да је нај­бо­ље из­да­ње По­ду­нав­ца би­ло у го­сти­ма Ка­бе­лу.

– Наш тим је до­бро из­гле­дао на те­ре­ну Но­во­са­ђа­на, иако је над­и­гран. Осво­ји­ли смо бо­до­ве у го­сти­ма до­бром ри­ва­лу, мо­рам да на­гла­сим да су мо­ји игра­чи спро­ве­ли у де­ло све оно што је у свла­чи­о­ни­ци до­го­во­ре­но. Меч по­след­њег је­се­њег ко­ла са Хај­ду­ком из Ди­во­ша био је бор­бен и за­слу­же­но смо осво­ји­ли по бод. По­ду­на­вац је тад по­ка­зао да мо­же да се но­си са свим ри­ва­ли­ма у ли­ги, та­ко­ђе и да је на до­бром пу­ту – кон­кре­тан је био Бо­јан Стој­ко­вић.

Бо­јан Стој­ко­вић, тре­нер и Ми­ро­слав Ра­да­ко­вић, пред­сед­ник По­ду­нав­ца ФО­ТО: Д. Јо­ва­но­вић

Извор: http://www.zurnal.rs