НИ­КО­ЛА СИ­МИЋ, ГОЛ­МАН ТСЦ-а, ПРЕ­СРЕ­ЋАН ПО­СЛЕ ЕЛИ­МИ­НА­ЦИ­ЈЕ ПАР­ТИ­ЗА­НА, НЕ КРИ­ЈЕ ВИ­СО­КЕ АМ­БИ­ЦИ­ЈЕ У МА­СОВ­НИ­ЈЕМ ТАК­МИ­ЧЕ­ЊУ

 

СР­ЂАН СТО­ЈИЋ

По­пут че­ти­ри да­на ра­ни­јег, пр­вен­стве­ног окр­ша­ја у Хум­ској, ни ре­при­зно го­сто­ва­ње ТСЦ-а Пар­ти­за­ну, ни­су за­чи­ни­ли го­ло­ви. Ипак, за раз­ли­ку од пр­вог, дру­ги су­дар Пла­вих ла­во­ва са Пар­ним ваљ­ком ни­је мо­гао да бу­де окон­чан (и) без по­бед­ни­ка. По сво­јој „при­ро­ди”, куп так­ми­че­ње зах­те­ва­ло је по­лу­фи­на­ли­сту, ко­јег је ду­ги пе­нал ру­лет и из­не­дрио. Са пот­пи­сом гол­ма­на Ни­ко­ле Си­ми­ћа, сла­ви­ли су Бач­ко­то­пол­ча­ни – 10:9.

– Због утак­ми­це ко­ју смо про­тив Пар­ти­за­на игра­ли за ви­кенд, за­да­так је у сре­ду био још зах­тев­ни­ји. Оства­ри­ли смо по­бе­ду, што је и био наш циљ. Же­ли­мо да до­гу­ра­мо до фи­на­ла и ту је, он­да, све мо­гу­ће – ка­же Ни­ко­ла Си­мић, ју­нак утак­ми­це.

Ко је био бли­жи да утак­ми­цу ре­ши пре пе­на­ла?

– Бор­ба је су­штин­ски би­ла до­ста ујед­на­че­на, без мно­го шан­си и са по јед­ним по­ни­ште­ним го­лом на обе стра­не. На­рав­но, куп утак­ми­ца је са­ма по се­би спе­ци­фич­на, увек је у ми­сли­ма то да не­ма по­прав­ног. И јед­ни и дру­ги же­ле­ли су да по­сао за­вр­ше пре при­сту­па­ња је­да­на­е­стер­ци­ма, али су мре­же ми­ро­ва­ле.

Ко вам је из ре­до­ва ри­ва­ла пра­вио нај­ви­ше про­бле­ма?

– У Пар­ти­за­ну су сви игра­чи ква­ли­тет­ни, та­ко да за­и­ста не бих ни­ко­га из­два­јао. Нај­ва­жни­је је да смо де­фан­зив­но од­ра­ди­ли до­бар по­сао.

Пе­нал се­ри­ја до­не­ла је до­ста тен­зи­је, ви­ше не­го што је уоби­ча­је­но… Да ли вас је то ре­ме­ти­ло?

– Ни­је. Тру­дио сам се да одр­жим фо­кус на ства­ри­ма ко­је до­но­се бе­не­фит ти­му.

Од­бра­ни­ли сте пе­нал Дра­го­је­ви­ћу, док су Јур­че­вић и Нат­хо шу­ти­ра­ли из­над го­ла. Си­гур­но мо­же­те би­ти за­до­вољ­ни сво­јим од­бра­на­ма?

– Био бих за­до­во­љан и да смо про­шли без мо­јих ин­тер­вен­ци­ја. Нај­бит­ни­је ми је би­ло да сла­ви­мо као тим.

Ни­шта ни­сте пре­пу­шта­ли слу­ча­ју…

– Зна­ли смо, на­рав­но, да су пе­на­ли мо­гућ­ност. Спре­ма­ли смо се и за ту ва­ри­јан­ту, али не бих от­кри­вао де­та­ље.

У ко­јој ме­ри је и то, кад играч про­ма­ши пе­нал, за­слу­га гол­ма­на?

– Нај­бо­љи од­го­вор да­ли би са­ми из­во­ђа­чи, ка­ко раз­ми­ша­ју у том тре­нут­ку. Да ли се иде на­па­мет, да ли их оме­та мир­но­ћа гол­ма­на…

Има­те ли раз­ра­ђе­не ме­то­де да из­во­ђа­чи­ма је­да­на­е­сте­ра­ца уђе­те у гла­ву?

– Ух, не бих ствар­но ни­шта о то­ме…

С об­зи­ром на ду­жи­ну се­ри­је, сти­гли сте да и са­ми из­ве­де­те пе­нал. Та­ко не­што је већ те­же пред­ви­де­ти…

– Ни­је би­ло баш кон­крет­ног спре­ма­ња за тај сце­на­рио, али смо ми гол­ма­ни, Вељ­ко Илић, Не­ма­ња Јор­гић и ја, по­след­ње три не­де­ље оста­ја­ли по­сле тре­нин­га и шу­ти­ра­ли јед­ни дру­ги­ма. Прак­тич­но и је­смо ве­жба­ли, ко­ле­ге су де­фи­ни­тив­но по­мо­гле.

Шу­те­ви чу­ва­ра мре­жа би­ли су у сти­лу нај­хлад­но­крв­ни­јих гол­ге­те­ра. Ви пре­ци­зно у јед­ну, Јо­ва­но­вић у дру­гу стра­ну, та­да за 9:9.

– Нај­бит­ни­је је да сам остао ми­ран.

Да ли сте ика­да би­ли у слич­ној си­ту­а­ци­ји? Ко­ли­ко вам гол зна­чи?

– То је пр­ви гол ко­ји сам дао за пр­ви тим, али сам у оном тре­нут­ку знао да се се­ри­ја на­ста­вља, та­ко да ни­је би­ло ме­ста за би­ло ка­кво ра­до­ва­ње. На кра­ју смо сла­ви­ли, пре све­га, то што смо про­шли да­ље.

Ко­га би­сте во­ле­ли за на­ред­ног ри­ва­ла у Ку­пу Ср­би­је? Цр­ве­ну зве­зду, Вој­во­ди­ну, На­пре­дак?

– О то­ме ни­смо ни раз­ми­ша­ли. Од ка­ко смо се про­бу­ди­ли сле­де­ћег да­на, сав фо­кус вра­ти­ли смо на пр­вен­ство, где нас че­ка ве­о­ма ва­жан меч са пан­че­вач­ким Же­ле­зни­ча­ром. Пред­сто­је ана­ли­зе.

Ста­ње у ср­цу су­пер­ли­га­шке та­бе­ле је до­ста ком­пли­ко­ва­но. Тре­нут­но сте пр­ви ис­под плеј-оф цр­те, са 38 бо­до­ва, док Пан­чев­ци има­ју три ма­ње, а Но­ви Па­зар, Чу­ка­рич­ки и Вој­во­ди­на је­дан ви­ше…

– Све­сни смо да ни­је све у на­шим ру­ка­ма, али ће­мо се тру­ди­ти да од­ра­ди­мо оно што мо­же­мо. Иде­мо, сва­ка­ко, на по­бе­ду – под­ву­као је Ни­ко­ла Си­мић, дан на­кон што је на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин ис­ко­ри­стио шан­су, из­ме­ђу ста­ти­ва Бач­ко­то­пол­ча­на по­ка­зао за­вид­ну ста­бил­ност и ве­шти­ну.

---

ПО­ЗИ­ТИВ­НЕ УСПО­МЕ­НЕ

ИЗ ХУМ­СКЕ – НЕ­КАД И САД

За Ни­ко­лу Си­ми­ћа окр­шај са цр­но-бе­ли­ма зна­чио је по­вра­так на до­бро по­зна­ту адре­су.

– Пар­ти­зан је клуб у ко­јем сам по­чео да тре­ни­рам, кад сам имао се­дам, или осам го­ди­на. До­ста вре­ме­на сам про­вео ту и ни­је тај­на да је осе­ћај дру­га­чи­ји кад се вра­тим у Хум­ску, про­ђем тим истим про­ла­зом, при­се­тим де­тињ­ства… Ле­пе успо­ме­не…

---

ТРИ ФРОН­ТА ПРИ­ЈА­ЈУ  И НО­СЕ ЦЕ­НУ

Отва­ра­ње вра­та по­лу­фи­на­ла Ку­па Ср­би­је, ТСЦ је ове го­ди­не „упа­рио” са ис­пи­ва­њем исто­ри­је у Евро­пи, до­че­ка­ном про­ле­ћу Ли­ги кон­фе­рен­ци­је. Те­шко је, ме­ђу­тим, би­ло одр­жа­ти та­ко ви­сок ни­во и у Су­пер ли­ги…

– Си­гур­но да је енер­ги­ја ко­ју смо оста­ви­ли у Евро­пи ути­ца­ла на еки­пу, све­сни смо да у пр­вен­ству не сто­ји­мо  нај­бо­ље. Ипак, сви смо же­ле­ли ду­гу бор­бу на три фрон­та, то је пре све­га при­ви­ле­ги­ја. Ужи­ва­ли смо.

---

Жреб 15. апри­ла

Жреб за по­лу­фи­на­ле Ку­па Ср­би­је одр­жа­ће се 15. апри­ла. Још од из­вла­че­ња за че­тврт­фи­на­ле ни­је би­ло по­вла­шће­них, та­ко да ће Цр­ве­на зве­зда, ТСЦ, Вој­во­ди­на и На­пре­дак би­ти у истом ше­ши­ру.По­лу­фи­нал­не утак­ми­це игра­ће се 7. ма­ја, у слу­ча­ју не­ре­ше­ног ре­зул­та­та од­мах ће се при­сту­пи­ти из­во­ђе­њу је­да­на­е­сте­ра­ца. Фи­на­ле је 15 да­на ка­сни­је и са­мо су у ме­чу за тро­феј пред­ви­ђе­ни про­ду­же­ци уко­ли­ко не бу­де би­ло по­бед­ни­ка по­сле 90 ми­ну­та.

З. Р.

Никола Симић ФОТО: И. Веселинов

Извор: http://www.zurnal.rs