Железничар Панчево. Најбитније информације из „дизелке“, за 30. јун: јутрос су парафе на уговоре ставили везисти Филип Маркешић (Рад) и Душан Пантелић (Тузла Сити), клуб се није договорио око продужетка сарадње са голманом Николом Петровићем и дојучерашњим капитеном Александром Симчевићем. Идемо даље…

Обично, кад се избори улазак у фудбалску елиту, на уснама већине, пред старт у новом такмичењу, може се прочитати:“ Сад је једино важно да се сачува статус, прва година је најтежа и најпроблематичнија“. Јесте, важно је опстати, али шта је још важно?

„Амбиције никад не смеју да се своде на голи живот, већ да јуре нешто боље, више, веће и лепше, бар такав је мој став и од њега не одступам“, истиче Предраг Роган (48), шеф стручног штаба Железничара, суперлигашког новајлије, у разговору за Спорт Клуб.

Довољно за констатацију околине: „Роган је идеалан за друштво којем се придружио овог лета, Железничар је права средина за све што је замислио, поред себе имаће вредне, амбициозне људе, лако ће да се уклопи!“ А, све захваљујући… Коме другом, него председнику Зорану Наунковићу, који је 2011. године преузео клуб пред гашењем, без помоћи града, без стабилне организационе структуре, без спортске опреме, да би у долазећим сезонама постао суимбол за упорност и успех у српском фудбалу.

Уместо вожње сеоским путевима, сад се панчевачким лимузинама вози ауто-путевима, такмичење у Другој Јужнобанатској лиги, група Запад, одакле је све кренуло, припада далекој прошлости, која је ипак, почетна страница за све што ће касније доћи и зато она делује и опомињуће и охрабрујуће. Браво!

„Клуб је вечито био у сенци локалног Динама, уздигао се, прескакао рангове, занимала ме историја, листао сам књигу и сазнао да се Железничар 2015. године пласирао у Српску лигу, група Војводина, пет сезона после тога ушао је у прволигашко друштву, остало није било потребе да читам, све сам пратио, најпре десето место на крају такмичења, потом трећа позиција и бараж пораз од крагујевачког Радничког, да би се у следећем покушају, са Иваном Аџићем у улози спортског директора, указала елита. Заслужено“, додаје Роган.

Тим састављен од искусних суперлигашких играча, појачан по мери, гаранција да ће бити тврд орах за староседеоце у лиги, почео победом (2:1) у пријатељском мечу против Колубаре у Лазаревцу, шансу су у првом делу добили Станковић, Лакићевић, Конатар, Обрадовић, М. Јовановић, Ковачевић, Маркешић, Гргић, С. Јовановић, Павлов и Зувић, да би у наставку поверење добили: Н.Петровић, Обреновић, Хајдин, Балаж, Томић, Л.Петровић, Ђорђевић, Милосављев, Лаиновић, Чижик и Ивић. Мрежу Лазаревчана затресли су Павлов и Лука Петровић, док је Филиповић смањио резултат.

„Добра, корисна провера“, кратко је прокоментарисао Роган, који је знањем и посвећеношћу оставио траг у свим досадашњим срединама (Рад, Смедерево, Палић, Земун, Мачва, Ујпешт, ТСЦ, Спартак, Напредак, Вождовац, Динамо Самарганд).

Данас пут под ноге. Селидба на Златибор. Друга фаза припрема, две недеље на планини, низ тестова (Дечић, Борац Бањалука, Звијезда, Раднички СМ, Рудар Приједор). За то време у Панчеву… Последњи радови на улепшавању стадиона…

„Трибине, свечана ложа, рефлектори, свлачионице, прилази… Обезбеђени су услови за највиши ранг, до почетка сезоне све ће бити под конац“, сија Роган.

Висока оцена за сваку ставку, поготово за терен, који је, можда и најбољи „вештак“ у држави, уложено је 600.000 евра… Биће занимљиво, из угла породице Роган, кад на панчевачки „тепих“ стигне Чукарички, са Виктором Роганом, младим репрезентативцем на десном боку. Причамо и о томе са актуелним тренером Железничара.

„Отац против сина? Не знам шта да кажем. Није лако. Досад се два пута десило да мој тим игра против његовог , Вождовац наспрам Чукаричког, у оном битнијем дуелу, на крову, завршило се победом змајева, 2:1, обезбеђен је опстанак, тада Виктор није био у протоколу Брђана, касније сам поражен истоветним резултатом, Виктор се налазио међу резервама, није улазио у игру. Колико сам везан за Виктора? Ако кажем да у аутомобилу носим заставицу Чукаричког окачену на огледало… По доласку у Панчево, из поштовања према Железничару, спустио сам заставицу на мењач, одмах ме укорио млађи син Вукота: Тата, шта радиш, молим те врати заставицу на место где мора да стоји. Све у шали, наравно.“

И Вукота је заљубљеник у фудбал?

„Сви смо у спорту“, узвраћа Предраг Роган.

Важи, дакле, и за вашу супругу Јелену?

„Рецимо.“

Како?

„Јелена је нутрициониста, инструктор јоге, завршила је и филолошки факултет, радила је у представништвима јапанских аутомобилских фирми, сад је успешан менаџер у Аутомотиву.“

У кући Роган много се полаже на образовање, Виктор студира менаџмент, Вукота је одличан ђак, уписаће гимназију, од фудбала н е одустаје…

„Голман, брани за ПФК Жарково. Висок за своје године. Највиши у нашој породици, 183 центиметра. У школи су професори уочили да поседује таленат и за одбојку, његова генерација из Црњанског је најбоља у Србији, пре три месеца се придружио победницима, тренира, видећемо…Фудбал је, ипак, на првом месту, место међу стативама је оно што га највише привлачи“, открио је Предраг Роган, кормилар ФК Железничар из Панчева, за Спорт Клуб.

Срећно свима, срећно и берићетно!

Списак путника ФК Железничар за припреме на Златибору