ТОМИСЛАВ СИВИЋ – ГОСПОДИН НА КЛУПИ
Искусни стручњак са панчевачким Железничаром хита ка суперлигашком друштву и највећем успеху у историји клуба
Први део првенства на прволигашкој сцени, фудбалери панчевачког Железничара завршили су на трећем месту, са истим бројем бодова као и другопласирани РФК Графичар и шест мање од лидера ИМТ-а.
До краја такмичења биће у најужој конкуренцији за пласман међу суперлигаше, а пре шест месеци највећи успех у историји клуба измакао им је у баражу са Радничким 1923.
Панчевци у првим утакмицама нису имали очекиване резултате, али доласком на клупу искусног стручњака Томислава Сивића (56) све је кренуло на боље, после сјајне серије надокнадили су велики заостатак и ухватили прикључак са кандидатима за виши ранг.
Дизелка, како ствари стоје, има обезбеђен бараж, са девет бодова више од Инђије и РФК Новог Сада, али амбиције су веће, да освајањем првог или другог места избори директан пласман у елиту.
Томислав Сивић преузео је екипу у деветом колу и на 11 мечева забележио седам победа, три ремија и пораз. Некадашњи селектор младе репрезентације Србије предводио је и суперлигаше Смедерево, Вождовац, Нови Пазар, Раднички (Ниш), а дуго је радио у Мађарској и на Фарским Острвима где је, такође, оставио дубок траг.
Осим по фудбалском стваралаштву, један од најцењенијих стручњака у Србији и региону препознатљив је и по господским манирима у комуникацији са фудбалерима, сарадницима, члановима управа и навијачима, а то је потврдио и протекла три месеца колико је у клубу са Тамиша.
После напорне сезоне, Томислав одмара у Аустрији, прикупља енергију и спрема се за пролећна искушења. Жеља је да настави где је стао 19. новембра и да испише најлепшу страницу у историји Железничара, а датира од 1947. године.
– Имао сам неколико понуда суперлигашких клубова, али одлучио сам се за Железничар. Превагнули су, пре свега, спортски мотиви, озбиљност људи из руководства и пројекат представљен током разговора. Дошао сам у тешком тренутку, екипа је била у лошем стању, а амбиције клуба високе, био је то велики изазов и нисам се двоумио да прихватим понуду. Заједничким радом успели смо да остваримо добре резултате и јесен завршимо успешно, али ово је само први део, остаје да првенство приведемо крају у истом стилу и да се на крају заједно радујемо – истакао је Сивић.
Дуго је у фудбалу, као играч, после Бачке 1901 (Суботица) и Спартака, отиснуо се на Фарска Острва.
– После дуге каријере у клубу Б 36 Торшавн, почела је тренерска каријера. Имао сам двоструку улогу, играча и тренер, па је Б 36, после 35 година, освојио титулу. Били смо и финалисти купа, а одиграли смо и 12 европских утакмица, што су биле сјајне ствари за екипу и за мој почетак у стручном раду. Провео сам шест лепих година на Фарским Острвима и наставио сам да се бавим тренерским послом.
Повратак у Србију обележен је избором за селектора репрезентације до 17 година, а затим је каријера настављена у Мађарској.
– Прихватио сам позив и био три године у савезу, у тој селекцији били су Јоветић, Сулејмани, Маринковић… Касније сам предводио Смедерево, играли смо у Интертото купу, што ми је био први сениорски клуб у Србији. Имао сам паузу после Вождовца, где нисмо најбоље почели сезону, због тога што смо на старту имали за противнике Црвену Звезду, Партизан…
Од тада је, како каже, почела нова прича:
– У Суботицу је дошао председник Кечкемета из Мађарске, клуба који за 97 година постојања никада није био члан Прве лиге. Нисам одмах прихватио позив, али био је упоран, неколико пута долазио у Суботицу, па сам на крају преломио да одем у Кечкемет.
ОСЕЋАЈ ЗА АРГЕНТИНУ НИЈЕ ИЗНЕВЕРИО
Искусни стручњак са великом пажњом пратио је утакмице на Светском првенству у Катару.
– Наша репрезентација била је сјајна у квалификацијама и навикли смо да је гледамо у добром издању, али шта се десило у Катару не бих могао да коментаришем, сигурно је могло боље. Пре почетка првенства имао сам неки осећај да ће Аргентина освојити титулу, али и да је Француска победила у финалу не би било незаслужено – истакао је Сивић.
ФОТО: Лична архива
Најлепше тренутке у досадашњем тренерском раду доживео је баш са Кечкеметом и Диожђером.
– Са Кечкеметом сам остварио пласман у Прву лигу, испред Ференцвароша, највећег клуба у земљи, који је тада играо у Другој лиги и био главни фаворит за виши ранг. У другом мандату са Кечкеметом освојио сам и пехар у Купу Мађарске, а у финалу смо победили моћни Видеотон – 3:2. Успех сам постигао и са Диожђером, у финалу Лига купа Мађарске, поново смо савладали јаки Видеотон (2:1), а утакмица је проглашена за најбољу у тој деценији. Само седам дана касније, у финалу Купа Мађарске, са Ујпештом, нисам могао да водим екипу, због неке изјаве дате ко зна кад казнио ме ФС Мађарске. Више од 10.000 навијача, са мојим ликом на маскама, кренули су ка савезу и протестовали. Утакмицу сам пратио из ложе, а поражени смо после извођења пенала.
Успех није могао да прође незапежено у Србији, па је Сивић поново добио позив из ФС Србије да предводи младу репрезентацију, са фудбалерима који су били светски прваци на Новом Зеланду.
– Био је то мој најтежи посао, али момци су били сјајни и успели смо да се пласирамо на Европско првенство. Смењен сам, међутим, са функције селектора у исто време кад и Славољуб Муслин. Настала је пауза у раду, а онда је уследио позив суперлигаша Новог Пазара. Иако је био последњи на табели у Супер лиги, успели смо да постигнемо добре резултате до краја сезоне и да кроз бараж са ИМТ-ом останемо у елити, била је то одлична прича. У Радничком из Ниша нисам се дуго задржао, јер смо имали тежак распоред на почетку такмичења, уз сплет околности. Тврдим да бисмо, да сам имао одбрану из Железничара и да Митровић није отишао у Црвену звезду, били трећи на табели. После пораза у Европи од малтешког клуба одлучио сам да одем.
Са Железничаром, у 2023. години, иако то неће бити лаган задатак, жели да стигне у елитно друштво.
– Најважније је да нас здравље послужи, па ће и тада бити лакше испуњење спортских амбиција. Пласман у Супер лигу Србије ниједан клуб са ових простора није остварио. Старт припрема планиран је за 10. јануар, добро знамо да ће пролеће бити теже, али остаје да боље радимо. Први део припрема одрадићемо у Панчеву, а од 27.јануара наставићемо у Анталији, уз више утакмица са јаким ривалима.
Панчевци су планирали и да уз добре припреме још појачају екипу.
– Биће промена у тиму, некима ћемо да се захвалимо на сарадњи, а уместо њих биће и више новајлија. Момци су добили план индивидуалних тренинга током паузе, да би спремно дочекали старт припрема. Верујем да ћемо се на пролеће заједно радовати и остварити историјски успех – истакао је Томислав Сивић.
ФОТО: Фејсбук/ФК Железничар Панчево
Извор:http://www.zurnal.rs