Нови дрес, али и нови грб, репрезентативни за све националне селекције, за све оне којима срце куца за Србију и због Србије. Играче и навијаче, људе којима је светиња због онога што он представља. А то су традиција, страст, посвећеност, јединство и храброст. Инспирисан традиционалним мотивима, симболима наше земље кроз богато историјско наслеђе. ПУМА је у сарадњи са Фудбалским савезом Србије учинила огроман напор да кроз један заједнички студиозан и темељан рад, Србији подари репрезентативни грб и дрес који је инспирисан фантастичним успехом „златних орлића“ и освајањем титуле првака света на Новом Зеланду 2015. године. О свим детаљима у редовима који следе уз напомену техничког партнера да је дрес најлакши и најудобнији који је ПУМА икада направила. У прилогу је и садржај, мишљење одговорних људи из ПУМЕ и нашег напознатијег хералдичара, господина Драгомира Ацовића.

РАЗДВАЈАЊЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ ОД РЕПРЕЗЕНТАТИВНОГ ГРБА

ТРАДИЦИЈА, ЈЕДИНСТВО, ХРАБРОСТ

Раздвајање институционалног грба од репрезентативног је пракса која се већ спроводи у Савезима (Белгија, Холандија, Француска, Италија…). Национални савез, као кровна институција, треба да буде представљен као модерна и ауторитативна организација чија је мисија свеобухватна брига о фудбалу. Са друге стране, грб који ће убудуће красити дрес националних селекција симболизује и садржи више вредности: традицију, страст, посвећеност, јединство и храброст. Инспирисан је традиционалним мотивима, симболима наше земље кроз историју.

*Идеја је била да се креира јединствени облик који иако нема хералдичку има симболичку вредност. Централни део грба инспирисан је штитом који се налази на споменику Кнезу Михаилу Обреновићу симболу града Београда, али и симболу нове Србије, настале јуначким ослобођењем од Отоманског царства (подигнут је 1882. исте године када се Србија уздигла из кнежевине у краљевину, први пут у новом веку, а исте године заједно употребљене као државни симбол штит са оцилима и двоглави орао).

*Споменик је главно место окупљања како Београђана, тако и осталих грађана, али и бројних туриста, који долазе у нашу престоницу

*Штит представља јединство како нашег народа тако и нашег националног тима.

*Двоглави орао је национални симбол који за нас народ има велику симболичку и емотивну вредност. Основна инспирација је орао раширених крила династије Немањић. Грб Немањића је изворно сребрни на црвеној позадини што је био мотив да орлови на грбу репрезентације имају сребрне детаље. Орао раширених крила је симбол храбрости, неустрашивости и достојанства.

*Крин (љиљани) су једни од најучесталијих мотива у хералдици. Код нас их срећемо из доба Немањића (грбови, круна, новац). Идентични кринови са грба репрезентације налази се на садашњој застави и грбу Републике Србије.

*Техничку израду грба радили су најбољи графички дизајнери ПУМЕ на основу смерница Фудбалског савеза Србије мотивисаних вредностима наведеним у горњем делу текста.

У целом овом процесу веома је важно нагласити подршку УЕФА која као кровна организација охрабрује савезе, пружа асистенцију и активно се укључује у цео процес са логистиком, како би то, условно речено раздвајање, постало стандард.

Домаћи ЦРВЕНИ дрес

*Домаћа, црвена гарнитура дресова инспирисана је златном генерацијом Орлића која је 2015. године вратила наду и понос српском фудбалу и освојила свет на Новом Зеланду победом над Бразилом. Управо зато се на новом дресу налазе златни детаљи. Дрес представља корене и сећање на ванвременски успех генерације играча од којих многи данас носе дрес најбољег националног тима Србије. Подсећамо да су и дресови у којима је играла генерација рођена 1995. и 1996. године, такође били у комбинацији црвене и златне боје.

*Дрес симболично представља страст и начин игре како је играла/игра Србија и представља инспирацију за надолазеће генерације.

*Специфична црвена нијанса, карактеристична за нашу репрезентацију, установљена је још пре две године приликом израде претходног дреса. У мору ‘црвених’ репрезентација добили смо своју нијансу.

*Због саме црвене боје као такве, осетљиве и специфичне, материјала, као и осветљења, може доћи до одступања од реалне нијансе.

*Ћирилично слово ‘б’ у испису ‘Сербиа’, такође постоји вец две године на дресу наше репрезентације и симболизује наше писмо, али и детаљ који нас све чини поносним, јер смо један од народа који има у употреби два писма.

Гостујући БЕЛИ дрес

*Пума је за све националне федерације којима је технички партнер у најновијој гарнитури гостујућег белог дреса усвојила исти концепт дизајна тако да се на средини дреса са предње стране налази једна врста рама, односно облика који за сваки савез представља одређени симбол. Што се тиче дреса репрезентације Србије, геометријски облик оквира на средини дреса одговара контурама централног дела новог грба националних фудбалских селекција Србије.

*ПУМА је учинила максималан професионални напор да новим, у неким областима револуционарним дизајном, реинтерпретира националне мотиве из фудбала, културе и природе, спајајући их на начин да сваки дрес учини блиским за народ и национални тим

*Бројеви и презимена играча требало је да буду златне боје, али због ФИФА правилника, контраста који се захтева, боја ће бити peacock плава, истоветна као на претходној белој гарнитури.

*На полеђини крагне налази се први пут ћирилични натпис ‘Орлови’.

ЗАЈЕДНИЧКО ЗА ОБА ДРЕСА

* Дресови имају ULTRAWEAVE перформансе и dryCELL технологију, чинећи дрес најлакшим и најудобнијим који је ПУМА икада направила.

*Четири године је рађено на тестирању и изради дреса који је тежак свега 72 грама.

*Водило се рачуна буквално о сваком граму, јер је у фокусу био играч који на утакмици претрчи између 10 и 13 километара. Учињено је све да овом револуционарном израдом играчу олакша своје кретање на терену.

*Дрес је направљен од 100 одсто рециклираних материјала.

ЛУК ХАИДАРОВИЋ, ПР ПУМЕ

ИНСПИРАЦИЈА СУ НАМ БИЛИ „ЗЛАТНИ ОРЛИЋИ“, ДРЕС ЈЕ ОД УЛТРА ТАНКОГ МАТЕРИЈАЛА, НАЈЛАКШИ  У ИСТОРИЈИ ПУМЕ

Представници ПУМЕ уложили су велики напор, заједно са Фудбалским савезом Србије, приликом израде нових дресова, наравно и репрезентативног грба. Веома темељно се радило и приступило сваком детаљу. У Београду су боравили представници ПУМЕ Лук Хаидаровић и Паоло Ла Плака, који су у Спортском центру ФСС представили нове дресове спонзорима и партнерима Фудбалског савеза Србије.

„Дрес је сачињен од ултра танког материјала, од четворосмерног танког материјала који је веома издржив, са структуром две врсте ткања. Дрес се не цепа и уједно је најлакши дрес који је ПУМА икада направила. Све са намером да помогнемо играчу да оствари малу али веома корисну предност на самом терену. Истраживања су нам показала да играч на утакмици претрчи између 10 и 13 километара. Очекивања су да ће смањење тежине дреса довести до бољих перфоманси играча на утакмици. Такође, поседује и посебан крој који смањује број панела самог дреса. Типичан дрес би имао четири до осам панела, овај дрес има два. Ово, дакле, смањује број слојева и шавова на дресу, што  такође смањује тежину и чини дрес веома издржљивим. Дрес је тежак 72 грама, што га чини невероватно лаганим. Ово ће много помоћи играчима на Светском првенству што се тиче врућине и знојења. Све ће то позитивно утицати на њихову игру. И то је што се тиче технологије израде дресова. Такође, ако упоредите овај дрес са његовом репликом, приметићете да су детаљи на овом дресу термички лепљени. И сам грб на дресу је термички залепљен, што такође позитивно утиче на тежину дреса, јер би шивени детаљи били тежи. Исто важи и за ПУМА лого. За инспирацију приликом израде дреса, послужио нам је историјски моменат у српском фудбалу, када је Србија освојила Светско првенство у фудбалу за играче до 20 година. Зато смо видели као савршен моменат да се ода признање једном таквом невероватном успеху. Дакле, оно што смо урадили јесте да смо користили златне украсе на целом дресу у намери да поистоветимо ову генерацију са генерацијом „златних орлића“. Урадили смо такође и нови грб.На њему се налазе двоглави орао и култни штит, као и fleur-de-lis. Тако да је ово његово прво представљање на дресу. И на крају да бисмо заокружили дизајн, на полеђини дреса испод крагне имамо натпис Србија“.

ПОЗНАТИ СРПСКИ АРХИТЕКТА И НАШ НАЈПОЗНАТИЈИ ХЕРАЛДИЧАР

Драгомир Ацовић

Извор: https://fss.rs/