ТРЕНЕР МЕСЕЦА РАДОСЛАВ БАТАК: ПОБЕДЕ У ДЕРБИЈИМА РЕЗУЛТАТ ПРОМЕНЕ КАРАКТЕРА, ВОЈВОДИНА ЈЕ ДРУГАЧИЈА НЕГО 2017.
У разговору за Moцарт Спорт тренер српске Старе даме говори о признању за тренера месеца, амбицијама Новосађана у наставку првенства, честим сменама тренера у Moцарт Бет Суперлиги и очекивањима пред покрајински дерби са ТСЦ-ом (17.00, ТВ Арена Премиум 2)
Доласком Радослава Батака Војводина се тргнула из зимског сна и направила помак у одређеним сегментима игре, првенствено на пољу самопоуздања. Већа агресивност, која се родила као плод мотивације новог стратега, донела је и прве овосезонске победе Старој дами у мечевима са предзнаком дерби. Новосађани су уписали тријумф над Чукаричким код куће (3:2), први против Брђана у лиги после скоро пет године поста, а јак тимски дух демонстрирали су у недавној победи над Партизаном (2:1) у Новом Саду, кога су савладале први пут после осам мечева без тријумфа.
Добра форма и позитиван резултатски низ промовисале су стратега Батака у тренера месеца марта Moцарт Бет Суперлиге, па је тако 45-годишњи стручњак постао лауреат после само 30 дана рада на “Карађорђу”, где је заменио Милана Раставца. Под палицом новог стратега, Воша је за релативно кратко време успела да промени карактер и коначно покаже спремност да се носи са свим ривалима, па и оним из врха табеле. Иако није љубитељ индивидуалних награда, Батак поручује да га признање додатно обавезује да у наставку са екипом направи још боље резултате.
„Не бих да будем лажно скроман, али стварно ми награда не значи превише, посебно што свакодневно играчима указујем на значај тимског рада, а ово је индивидуално признање. Понављам фудбалерима да нисмо још ништа урадили. Иза нас је серија добрих резултата, у неким утакмицама је могло боље, сад улазимо у финиш првенства када нас очекује доста важних мечева. Битно је да останемо фокусирани и концентрисани на резултате до краја. Награде су саставни део спорта, али не значи ми много, иако с друге стране на неки начин и обавезују да будемо још бољи“, каже Батак на почетку разговора за Moцарт спорт пред нови велики изазов у Бачкој Тополи, где ће у дербију 29. кола Moцарт Бет Суперлиге одмерити снаге са тренутно другопласираним ТСЦ-ом (17 часова, ТВ Арена Премиум 2).
Велике победе у дербијима над Чукаричким и Партизаном код куће осоколиле су Лале. Тако су се Београђанима реваширали за поразе из првог дела сезоне, а данас ће покушати да наставе победнички низ на веома неугодном гостовању у Бачкој Тополи.
„Важно је што су момци у тим мечевима показали да могу и то је сад постала обавеза. Стога, морамо у наредном периоду и за степеник и проценат више. Први следећи изазов је дерби са ТСЦ-ом, екипом која игра можда најлепши фудбал у завршници сезоне. Без обзира на то ко је ривал, битно је да увек урадимо све што је до нас. Једва чекам утакмицу. Надам се да ће нам спортски притисак дати на самопоуздању, да изађемо храбро на терен и покажемо све што знамо“.
Батак истиче да су добри резултати у претходном периоду искључиво резултат напорног рада и посвећености играча, али и свих у клубу.
„Сви смо морали да мењамо навике, тако и ми на терену. Настојали смо да се усредсредимо на резултат, како бисмо извукли најбоље. Најважније је да увек дате све од себе, да знате да сте учинили што је до вас, све осало је сплет околности. Увек говорим играчима да постоје две врсте пораза; онај кад даш све од себе и противник те победи, као и онај који није частан, кад се унапред предаш. Такви су порази најтежи и не смемо никад да их дозволимо“.
За кратко време Батак је успео да у значајној мери мотивише екипу и врати јој пољуљано самопоуздање. Признаје да је промена карактера кључна ствар коју су унапредили у претходних тридесетак дана.
„Заблуда је када кажу да се карактер рађа. Не, карактер се развија и мења. За три месеца могу да се промене основне врсте карактера. Годину дана сам провео у војсци и видео како се за тих 365 дана мењају људи, као и ја, постају другачији. Свакодневан рад на променама навика и на цртама карактера доноси резултат и проузрокује да играч добије самопоуздање. Фудбал се састоји од акција и нема много времена да се размишља о претходној, свака наредна је битна. Увек би требало настојати да се направи нешто боље и да не гледамо иза себе“.
Зато посебно инсистира на максималној концентрацији током тренинга и утакмице.
„Задовољан сам како играчи реагују, али увек може боље. Имају два сата дневно кад би ваљало да буду концентрисани, а шта је са осталим људима који раде по осам или десет сати дневно? Од играча се тражи да током тренинга буду посвећени и на крају недеље током меча. Тада би требало да буду весели, орни, да знају шта су им приоритети и задаци“.
Осим напретка на пољу самопоуздања, нови стручни штаб је порадио и на неким тактичким финесама. Појединци су добили неке нове улоге, а Батак истиче да има још много простора за прогрес.
„Можемо да унапредимо и фазу напада приликом организације игре, али и да напредујемо у одбрани, приликом прекида… Финиш је сезоне, пре свега морамо да будемо такмичари и да извучемо сезону резултатски. Из дана у дан радимо на новим захтевима. То понекад и не прија играчима и задовољавају се постигнутим, али настојим да се константно усавршавам. И после победе над Чукаричким и над Партизаном, будио сам се са сазнањем да не смем тиме да се задовољим и размишљао сам о томе шта је могло да се уради боље и квалитетније. То желим да пренесем и на играче“.
ВОЈВОДИНА ОРГАНИЗОВАН КЛУБ, ЦИЉ ЈЕ ЕВРОПА
Његов претходник на клупи Милан Раставац смењен је након два везана ремија против екипа из доњег дела табеле (против лучанске Младости и Радника), те се управа на челу са Драгољубом Збиљићем определила за ангажман Батака, који је тако почео други мандат на клупи бившег клуба. Поручује да је клуб тренутно много организованији у односу на 2017. годину.
„Први мандат је био кратак, осам утакмица плеј-офа и једна у Европи. Сад је много повољнија ситуација у клубу, председник Збиљић је створио добре услове и другачија је слика. Има простора за напредак у сваком смислу. О томе причамо и на састанцима, али као тренер не бих дао себи за право да правим неке дугорочне планове. На мени је да радим и да се усавршавам. Знамо да је и прошли тренер нанизао десет утакмица без пораза, па сам стигао ја на његово место. Зато је незахвално говорити о томе из позиције тренера. Наравно, желео бих да та сарадња буде што дужа, на обострану радост, али не бих нешто прогнозирао. Тренутно сам задовољан, радимо да напредујемо и да Војводини донесемо велике резултате“.
Минимум са којим би био задовољан на крају сезоне јесте излазак на европску сцену, барем у квалификације.
„Стигао сам у тренутку кад смо били шести, а сад смо на петом месту. Дише нам Нови Пазар за вратом, ТСЦ и Чукарички који су испред нас добијају утакмице… На нама је да напредујемо, трудимо се да будемо што бољи и да на крају будемо бар у квалификацијама за Европу. Видећемо да ли ће то бити Лига Европе или Лига конференције, не зависи само од нас, али гледамо у своје двориште. Зависиће доста и од осталих екипа и од њиховог распореда“.
Сви у клубу, као и навијачи, прижељкују дугу јесен на „Карађорђу“, а до групне фазе ове сезоне стиже се преко трећег места на табели или преко пехара купа.
„Кроз лигу нисмо математички обезбедили Европу и зато морамо да и у Купу Србије будемо максимално концетрисани и мотивисани, тамо је краћи пут до сигурног уласка у Европу. Било би лепо да поновимо успех из 2020. и опет подигнемо трофеј тог такмичења“.
Батак верује да Војводина може да се добро покаже и у квалификацијама, али говори са дозом опреза, јер је присутан раст клубова у земљама у којима фудбал раније није био на завидном нивоу.
„Војводина има велики потенцијал. Доведени су квалитетни играчи и радимо на даљем развоју, међутим, многе екипе у Европи из земаља које су нам биле непознаница, веома су напредовале. Тако и екипе са Малте знају да нам направе проблем, као што је случај био са Радничким из Ниша, који је елиминисан од Гзире. Ту су и неки тимови из Финске, Естоније и бивших совјетских република који константно напредују, а да не спомињем неке из још јачих лига, попут Словачке, Чешке…“
Ове сезоне „Карађорђе“ је знатно посећенији него претходних, о томе сведочи и бројка од око 6.000 навијача против Партизана у прошлом колу.
„Захвалио сам навијачима и после те утакмице. Кад сам чуо песму, обузели су ме неки позитивни жмарци. Ипак та енергија са трибина покреће екипу. То је оно што нас диже и заиста сам се пријатно осећао. Наравно, зависи и од наших резултата у којем ће броју гледаоци доћи. Они желе само да виде нашу искреност и да дајемо све од себе. Било би лепо да и на осталим утакмицама буде велики број навијача, као што је то било прошли пут“.
ЧЕСТЕ СМЕНЕ ТРЕНЕРА МРЉА ЗА НАШ ФУДБАЛ
Вошин стратег осврнуо се и на негативну праксу у нашем фудбалу да се тренери олако смењују после најмање резултатске кризе. У овој сезони у Moцарт Бет Суперлиги једино Чукарички, ТСЦ и крагујевачки Раднички 1923 нису мењали шефа стручног штаба, неке од клубова водила су и по двојица или тројица различитих стратега.
„Људи који воде клубове морају више да се потруде по том питању. Ево, на пример, последњи тренер који је добио управо ову награду за тренера месеца (прим. аут. Александар Станковић, тренер Новог Пазара), седам дана касније је смењен. Сматрам да су такве ствари велика мрља за наш фудбал. Немогуће је да тренер који добије награду за тренера месеца, већ после седам дана не ваља. Свака част клубовима који су оставили своје тренере од почетка сезоне и што су веровали у њих. Под хитно морамо да радимо да се то промени. Требало би да размислимо кад неког изаберемо и онда да му дамо подршку на дужи период, а не да се мењају мишљења из утакмице у утакмицу. Проблем је и то што клубови могу да доводе неограничен број тренера. Научно је доказано да је за промену навика потребан месец, за промену карактера барем три, а да би тренер прилагодио филозофију макар шест. Потом и један прелазни рок, тако да је година минимум да би тренер могао да покаже своју филозофију“.
Са сличном ситуацијом суочио се и сам Радослав Батак прошле сезоне, када је са Радничким из Ниша изборио Европу, а онда није имао прилику да екипу предводи у квалификацијама за Лигу конференције.
„Управо о томе причам. Мени је тада истекао уговор на крају сезоне и нисмо нашли заједнички језик да продужимо сарадњу. Обе стране би требало слично да размишљају, заједно корачају ка циљу, а не да од старта постоји неповерење. Ако се то види одмах на почетку, можда је и боље да се не сарађује, јер се онда чека први лош тренутак да се направи нешто што ником не иде у корист. Рекордери смо у Европи у лошим стварима. Ако се не варам, статистика је показала да су неки наши клубови променили више тренера у неколико последњих година него, чини ми се, Глазгов Ренџерс у целој историји“.
Батак је истакао да се труди да усвоји нешто од највећих тренерских имена у Европи и свету и потом примени то у свом раду, уз напомену да је огромна дистинкција у квалитету.
„Велика је то разлика у нивоу. Тренери попут Анчелотија, Симеонеа, Клопа имају и луксуз да врше многе промене. Може то да се пореди и са кошарком, па бих цитирао Жељка Обрадовића који је рекао да је док је водио Фенербахче имао спремних око 300 тимских акција, а у Партизану нешто више од 100, ако сам добро пренео ту изјаву. Дакле, не можемо на овом нивоу да примењујемо исте ствари, али можемо сигурно нешто да искористимо, неке финесе и трендове“, закључио је тренер месеца марта Moцарт Бет Суперлиге, Радослав Батак.
АЛЕКСАНДАР МИЛОШЕВИЋ
(Од дописника Moцарт Спорта из Новог Сада)
Извор: http://www.mozzartsport.com