Црно-бели губили, Тополчани десет минута пре краја имали бод у џепу, пресудио погодак капитена београдског састава из слободног ударца – 3:2

У четвртак скоро тужбалица што је изостала победа, у недељу радосница што је једна таква остварена. Певају Гробари на крају стресне седмице, како поводом овере још једног пролећа у Лиги конференције, тако и због тријумфа у „европској“ утакмици, каквом ју је крстио Гордан Петрић.

У једном од најзанимљивијих мечева комплетне сезоне у Моцарт Бет Суперлиги одору хероја обукао је Слободан Урошевић. Партизанов Супермен најпре је „победио“ Бибарса Натха кад га је приволео да му препусти извођење слободног ударца са позиције отакле углавном шутуира Изралеац, потом и ТСЦ, јер је хицем карактеристичним за бразилске мајсторе прокрчио пут Парном ваљку ка слављу у сусрету емотивних ломова.

ТСЦ је најпре имао предност, пред крај бод, а на крају није добио колико је заслужио, јер није имао појединца какав је Слободан Урошевић. Способног да једним ударцем реши утакмицу, одвоји састав Гордана Петрића од ТСЦ-а (сад је разлика четири бода) и остави црно-белима какву-такву наду да може да стигне Црвену звезду, која му бежи седам бодова.

Два лица је показао Партизан у Бачкој Тополи. У првом је био уморан, тром, паничио и губио лопте у ризичним зонам, а податак да је примио гол већ из првог напада ТСЦ илуструје да није био довољно концентрисан. Можда и ненавикнут на још једну промену формације, јер је Петрић вратио стил са тројицом штопера, први пут у каријери промовисао Михајла Илића у стартера и без обзира што је талентовани дефанзивац изгледао пристојно, његове старије колеге Игор Вујачић и Синиша Саничанин „звали“ су противника. Управо лопта између њих двојице иницирала је почетни напад домаћина, могао је да га оконча Ифет Ђаковац, на крају је одложио је Петра Раткова, а момак који је до пре годину и по дана играо прволигашкии фудбал лако матирао Поповића.

Са додатним пртљагом на леђима црно-бели су изгледали убијени у појам. До средине терена и некако, ка казненом простору ривала никако. Потпуно одсечени Рикардо Гомеш и у кавез ТСЦ-а стављен Натхо – тако да није могао да прими лопту у омиљеној зони – само су појачавали утисак о немоћи и терали Гробаре да рангирају овај меч у рангу оних у Нишу, Крагујевцу или на „Карађорђу“. И онда, ни из чега, после акције Данила Пантића и повратне лопте афричког шпица, Израелац је удахнуо живот гостима и утакмицу вратио на почетак.

Два лица је показао Партизан у Бачкој Тополи. У првом је био уморан, тром, паничио и губио лопте у ризичним зонама, а податак да је примио гол већ из првог напада ТСЦ илуструје да није био довољно концентрисан. Можда и ненавикнут на још једну промену формације, јер је Петрић вратио систем са тројицом штопера, први пут у каријери промовисао Михајла Илића у стартера и без обзира што је талентовани дефанзивац изгледао пристојно, његове старије колеге Игор Вујачић и Синиша Саничанин „звали“ су противника. Управо лопта између њих двојице иницирала је почетни напад домаћина, могао је да га оконча Ифет Ђаковац, на крају је одложио је Петра Раткова, а момак који је до пре годину и по дана играо прволигашкии фудбал лако матирао Александра Поповића.

Са додатним пртљагом на леђима црно-бели су изгледали убијени у појам. До средине терена и некако, ка казненом простору ривала никако. Потпуно одсечени Рикардо Гомеш и у кавез ТСЦ-а стављен Натхо – тако да није могао да прими лопту у омиљеној зони – само су појачавали утисак о немоћи и терали Гробаре да рангирају овај меч у рангу оних у Нишу, Крагујевцу или на „Карађорђу“. Поготово што је тад ТСЦ контролисао дешвања на терену и претворио се у европску екипу која Партизану задаје једначину са више непознатих. И онда, ни из чега, после акције Данила Пантића и повратне лопте афричког шпица, Израелац је удахнуо живот гостима и утакмицу вратио на почетак.

Баш као што се и Петрић вратио коренима. Чим је почело друго полувреме тренер Партизана је прибегао промени формације (жртвовао Илића, али и Пантића, увео Баждара и Менига) и миц по миц вицепрвак је долазио до игре какву је приказивао последњих месеци. Смирио се, померио линије тима, приближио голу, постао опаснији, наметнуо се и дочекао поклон дотад одличног Ђаковца. Несмотрено додавање Синиши Саничанину за тек други гол штопера откако је стигао из Војводине.

Још тад се чинило да је Партизан завршио посао, међутим, морао је да сачека Урошевића, јер је ТСЦ показао да је оправдано трећи клуб Србије и да равноправно конкурише за излазак на међународну сцену. Разлози су вишеструки: игра нападачки, делује стабилно, спреман је да чита ривала и укочи га тамо где је најјачи, што је показао и на стадиону „Рајко Митић“, али и у оба сусрета са Партизаном.

Лазетићев тим је имао енергију, смисао за комбинаторику, упорног Милоша Цветковића, спретног резервисту Мартина Мирчевског спремног да изједначи, држао је и црно-беле у шаци, имао и бод у руци, али није имао играча какав је Слободан Урошевић.

МОЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ, 18. КОЛО

ТСЦ – ПАРТИЗАН 2:3 (1:1)

/Ратков 2, Мирчевски 80 – Натхо 42, Саничанин 70, Урошевић 86/Стадион: У Бачкој Тополи

Судија: Александар Живковић

Жути картони: Пантић (Партизан)

ТСЦ (4-3-3): В. Илић 6 – Цветковић 7, Антонић 6, Стојковић 6 (од 78. Томановић -), Петровић 6,5 – Стојић 6, Кувељић 6 (од 78. Милосављевић -), Ђаковац 6,5 – Јовановић 6,5 (од 70. Мирчевски 7), Л. Илић 6,5, Ратков 7 (од 70. Вукић 6)

ПАРТИЗАН (3-4-2-1): Поповић 6 – Илић 6,5 (од 46. Баждар 6,5), Вујачић 6, Саничанин 6,5 – Живковић 6, Фејса 6, Натхо 7 (од 88. Траоре -), Урошевић 8 – Пантић 6 (од 46. Мениг 5,5), Дијабате 5,5 (од 94. Лутовац -) – Рикардо 6 (од 88. Павловић -).

Извор: http://www.mozzartsport.com