Знало се да ће меч бити неизвестан, терен тежак, али поново су играчи Тополчана успели да пронађу решење и славе минималним резултатом у 28. колу Моцарт Бет Суперлиге. Пише се победа на још једном тешком гостовању, против тврдог домаћина у Сурдулици (1:0). Сличан сценарио је веђ виђен у мечевима против Јавора у Ивањици, када је три бода донео Ђаковац са беле тачке а Илић одбранио пенал, или у Лазаревцу где је мрежу погодио дефанзивац Немања Петровић. Човек одлуке је против мотивисаног Радника био Лука Илић који је извео најстрожу казну, Саша Јовановић је изнудио, а све је кренуло од додавања Стефана Вукића, којег је Жарко Лазетић из тактичких разлога уврстио у прву поставу. Баш због тога да буде „таргет мен“ и прослеђује лопте саиграчима, да на леђима носи дефанзивце Сурдуличана. Добру партију је наговестио и у пријатељској утакмици против Залагаерсега, где је после дуже времена био стрелац.

„Сви смо знали од колике је важности била утакмица у Сурдулици, самим тим и колику је тежину носила. Мислим да смо контролисали утакмицу од самог старта, наметнули наш висок ритам и интензитет. Прво полувреме је било без шанси, имали смо посед, али не и конкретну завршницу. Знали смо да ће бити тешко и да ће неки детаљ одлучити победника, екипа је показала карактер, ми смо изашли као победници по мени сасвим заслужено“, оцењује Стефан Вукић који је по избору дописника Moцарт Спорта понео титулу играча утакмице.

„Што се тиче ласкавог признања играча утакмице, могло је да оде било коме од мојих саиграча не би било изненађење јер су сви били изванредни, али сигурно да ми прија и да ми значи за даљи рад и самопоуздање“, истиче Вукић.

Горостасни нападач је дошао у клуб још 2021. у пакету са Ифетом Ђаковцем из Златибора. Од тада је одиграо 52 утакмице за клуб и постигао 15 погодака. Ове сезоне није добијао прилику као претходне, али користи сваки минут на терену за доказивање. Памти се да је прошле године био најбољи стрелац екипе у свим такмичењима, са 13 голова. Како наводи, ту је и даље да помогне екипи која сања излазак у Лигу шампиона.

„ТСЦ је одличан клуб, сигурно један од најорганизованијих у земљи. Тренутно се налазимо на другом месту Супер лиге, играмо одличан фудбал, што и табела показује. Мислим да људи у клубу раде одличан посао, заједно са шефом стручног штаба Жарком Лазетићем. Боримо се за Европу, размишљамо о томе, са ког места видећемо на крају, идемо утакмицу по утакмицу, желимо сваку да победимо и да се што дуже задржимо на позицији на којој се тренутно налазимо. Што се мог личног учинка тиче, сигурн је да могу много више, повреда ме је удаљила месец дана са терена у првом делу сезону, изгубио сам место у тиму, сада радим максимално на себи како бих дошао до неке одређене форме и био на располагању да помогнем екипи ка остварењу циља“, наводи Вукић.

жМного клубова је променио центарфор Тополчана, почевши од млађих селекција Радничког из Ниша, преко Срборбана, Феникса, Оџака па све до Добановаца и Златиобора из Чајетине. Играо је готово у свим ранговима домаћег фудбала.

„Што се тиче моје каријере, имао сам “трновит” пут до успеха. До 24-те године сам играо трећи ранг такмичења у нашој земљи. Нисам помишљао да одустанем ниједног тренутка. Пут ме је водио преко Добановаца када сам први пут заиграо савезни ранг такмичења, преко Златибора и играња Суперлиге где су ме добре партије и девет постигнутих голова довели до ТСЦ-а. Тадашњи тренер Младен Крстајић ме је желео у свом тиму, нисам размишљао пуно, прихватио сам понуду и ево сада се тренутно боримо за квалификације за Лигу шампиона“, рекао је Стефан Вукић.