Одбрана се затеже, доминација у поседу, игра са „лажном деветком“, буђење Ђаковца и Станића…

(Од дописника Moцарт Спорта из Бачке Тополе)

Тренерске столице у Србији су ужарене све и кад није овако дуго и баш топло лето. Неке су, ипак, усијаније од других, а баш таква била је клупа ТСЦ-а, јер требало је надоместити одлазак творца највећих успеха у историји клуба.

Није ишло са Деаном Клафурићем као наследником Жарка Лазетића, па је палицу преузео Јован Дамјановић. Откако је млади стручњак постао стратег Плавих лавова, положај на табели се поправио и тим је на нову репрезентативну паузу отишао са три узастопне победе и седмог места на табели, са заостатком од шест бодова у односу на прошлосезонско треће место.

Низ новина је је у тим унео некадашни нападач Црвене звезде и екипа је почела да добија обрисе његовог рада, са тим да он још увек слаже неке коцкице. Остало је још много да се игра у првенству, чак 27 утакмица, Куп Србије није ни почео за Тополчане, док су Европу тек „начели“, али неће имати много времена за поправни, с обзиром на то да се у Лиги конференције игра шест мечева, а не осам као у преостала два такмичења под окриљем УЕФА.

Некако највидљивије, већ на први поглед, промене које је донео дојучерашњи селектор кадетске репрезентације Србије јесу дисциплина, те идеја да се увек иде на победу и противник не гледа са превише респекта. После меча са Астаном је изјавио да је забранио екипи да прича о умору и дугом путовању, јер је свуда у свету нормално да се игра на три дана.

Тек против Јединства из Уба је дефанзива Тополчана успела да сачува мрежу. Нису се прославили одбрамбени играчи у неким претходним утакмицама. Чак и када су остављали добар утисак, дешавало се да приме погодак из једне или две опасне ситуације. Најтеже им је пао пораз од Текстилца из Оџака, када је задња линија поклекла два пута. Ипак, на последња три меча је тим примио само један гол из игре, а један из прекида, што значи да су ствари кренуле да се поправљају. Усталио се штоперски тандем Матеја Ђорђевић – Душан Стевановић, на левом беку је зацементиран Немања Петровић, док је своје шансе одлично искористио и млади Виктор Радојевић. Највише је ротирао стручни штаб уз десну аут линију, али се и ту као прва опција наметнуо искусни Стефан Јовановић. Дефанзива екипе је летос доживела највише промена, те је можда и било за очекивати да ће овде бити потребно више времена за уигравање.

„Натерао“ је стручни штаб Тополчана екипу да преузме посед лопте. На свакој од последњих шест утакмица је тим из Бачке Тополе имао више лопту у својим ногама, у пар наврата и преко 70 одсто времена, против Чукаричког тек мало више од 50. Доминирали су фудбалери које предводи Јован Дамјановић и у утакмици са Астаном, на којој су остварили и 528 тачних додавања. Из тог поседа је стизао и већи број прилика у односу на противника. Ипак, прави испити тек следе, ТСЦ тек треба да се покаже против екипа које фигурирају као кандидати за Европу, у којој су се такмичили и ове сезоне. После репрезентативне паузе, у Бачку Тополу долази Раднички из Крагујевца, а убрзо након тога и Партизан, док између та два меча предстоји дуел са варшавском Легијом у Лиги конференције.

И поред поседа, бројних креираних прилика, умели су фудбалери тима из Бачке Тополе још како да се помуче да дођу до поготка. Тресли су мрежу на свакој од горе поменутих утакмице, изузев гостовања у Казахстану, када су три пута чак затресли пречку. Деловало је да је тешко пробити ниски блок и да је најтеже постићи погодак против тимова који се у потпуности затворе. Изузетне дефанзивне способности су показали Младост, Текстилац, али и Астана, који су се, сви, против ТСЦ-а претежно опредилили за дефанзиву. Најбоље је офанзива деловала против Новог Пазара, јер је баш тада тим тек други пут у сезони постигао више од једног гола на утакмици. Били су Плави лавови у једном моменту друга најлошија екипа по броју постигнутих голова, али су сада знатно успели да поправе ефикасност и да гол-разлику доведу у плус.

Тек што је сео Јован Дамјановић на клупу, прва идеја му је била игра са класичним центарфором. Марко Лазетић је показао да није у форми, промашио је и једанаестерац, а потом се преселио на клупу. У врх напада је враћен Милош Пантовић, који зна да игра као „лажна деветка“ и као најистуренији играч тима. Повремено би се ту нашао и Саша Јовановић, и обојица су узвратили головима. Друштво на крилу су им правили Александар Ћирковић, али и Михајло Бањац који код новог шефа струке има знатно офанзивнију улогу. Престиж Мбонгу се показао као вредан џокер, против Убљана је са ушао са клупе и постигао гол за предност свог тима. Ипак, један други играч је прорадио и најефикаснији је у поставци новог тренера.

Успео је да се пробуди Ифет Ђаковац, добио је простор у игри који му треба и, након нешто лошијег старта сезоне, постао је у једном моменту најконстантнији играч у тиму новог шефа струке – три поготка и две асистенције на пет утакмица. Таман је проиграо, али га је омела у Алматију конструкција гола да побољша свој учинак, да би га потом и повреда удаљила са терена на неко време.

Изједначио се по статистичким параметрима са њим Петар Станић. Млади офанзивни везиста је голом против Јединства из Уба стигао до истих бројки као и његов саиграч у досадашњем мандату Јована Дамјановића. То чак није далеко ни од параметара које је имао за читаву прошлу сезону (шест погодака и пет асистенција у свим такмичењима). Многи су га видели претходне године као наследника Луке Илића, и фудбалера који поседује могућност да једним кључним додавањем пронађе саиграча, или преломи утакмицу. Делује да је напредовао и да би његов допринос у наставку сезоне могао да буде значајна снага претпрошлосезонског вицешампиона Србије.

Извор: http://mozzartsport.com