У Српској лиги, Војводина, по завршетку полусезоне, новајлије воде главну реч. Последње коло дало је одговор на питање коме ће припасти јесење почасти. Словен је први пресекао врпцу, захваљујући победи у дербију и у Бановцима. Захваљујући препознатљивом стилу, систему игре, као тимској и тактичкој дисциплини издвојили су се од осталих. Екипа са већином зонских играча није била селектирана за Српску лигу, с обзиром да су преко тендера ушли у виши ранг, али су захваљујући одличној организацији, провереном стручњаку Васиљевићу и доброј хемији стигли до врха.

Поред Словена, Железничар је показао највише и са Румљaнима смењивали су се на лидерској позицији. Довели су адекватна појачања и гледајући играчки имају највећи потенцијал. Ради се о добро избалансираној екипи са препознатљивим стилом игре, која има наајвише амбиције.

Трећи новајлија ОФК Кикинда представља право освежење и донели су нови квалитет. По испадањау из Српске лиге одмах су се вратили, задржали гро тима, одликовали се чврстином и агресивношћу. Погодили су са ангажовањем појачања и тренера Владимира Шпоње, и како је првенство одмицало играли су све боље и сигурније. Добро организован клуб, са примереним условима, имају скромне амбиције (опстанак), мада заслужују више од трећег ранга.

Кабел је једини новосадски српсколигаш и пре почетка првенства гајили су шампионске амбиције. Због одлива играча у Младост ГАТ каснили су са појачањима и како је првенство одмицало успели су да се консолидују и да није било толико нерешених резултата (шест) били би ближе водећима.

Нафтагас има једну од најискуснијих екипа, слабије су стартовали, али је временом присутни квалитет дошао до изражаја нарочито у другом делу јесени. Показали су нови квалитет и под‌једнако су успешни у Елемиру и на гостовањима.

Панчевци са младим саставом после дуже кризе, враћају се на некадашње позиције. Захваљујући помоћи суперлигаша Железничара у играчким ресурсима и амбициозном младом тренеру Дејану Паунковићу у финишу су избили у први план и завршили на шестом месту. Поред Тамиша развија се лепа прича и млади састав ће тек на пролеће показати колико вреди.

Захваљујући близини Београда Омладинац се појачао квалитетним играчима и поново су испољили високе амбиције. Имали су пех да су лоше стартовали, једно време били на зачељу да би доласком искусног стручњака Кљајића направили серију победа која их је лансирала у горњи део табеле. Два пораза на крају покварила су утисак, али је мала бодовна разика шанса да напредују на табели.

Подунавац, специјалиста за ремије (седам), тешко је побеђивао, али и губио утакмице. Доласком тренера Драгана Стевановића заиграли су чврсто, агресивно, нарочито су били стабилни у дефанзивном реду. Специфичност екипе и терена даје им предност у односу на гостујуће екипе.

Борац је тек у завршници подсетио на екипу из прошле сезоне и са неколико победа домогли се безбедније зоне. Лош старт утицао је да одиграју турбулентно и дуго је требало да се консолидују и одиграју на жељеном нивоу. Дуго су таворили и са постојећим играчким кадром место им је пре у врху него у доњој половини табеле.

Зрењанинци су пре почетка првенства најављивали високе домете, али се то изјаловило и стиче се утисак да су им се нереалне амбиције обиле о главу. Дуго су били у кризи са новим тимом, променили три тренера и требало је времена да се коцкице сложе.

Бечеј 1918 и Раднички предводе угрожене клубове, којима предстоји борба за опстанак. Бечејци су, благо речене, разочарали и кризи се не назире крај. Нанизали су шест пораза и све је кренуло низбрдо одласком тренера Левнајића. Добро су отворили сезону, али су турбуленције унутар клуба утицале да уђу у спиралу лоших резултата.

Тренер Жељко Рачић је још на почетку сезоне изразио песимизам по питању резултата Хајдука 1912. Нов тим и некомплетне припреме утицали су да се касно укомпонују. Први део одиграли су на свежину, али како је првенство одмицало, нарочито од дуела са Динамом 1945, кола су кренула низбрдо. Тренер Рачић објективно сагледава стварност и каже да више нису заслужили.

Тиса је добро стартовала и прву трећину полусезоне одиграла добро, била у врху, да би касније дошло до суноврата и последњих шест утакмица су изгубили. Мало ко зна шта се у Адорјану дешава. Тек се начује да су поремећени међуљудски односи на релацији управа – играчи. Да ли је дошло до засићења, тек морају се у паузи вући радикални потези како би опстали у лиги.

Јединство је слабо стартовало, имали су пех да се повредио најбољи играч Вујасин и дуго су били у контраритму, да би се у завршници донекле тргли. Направили су компактан тим, није ишло и клуб је напустио тренер Вујасин. Победом над Хајдуком 1912 су спасли сезону и у прилици су да се равноправно носе са конкурентима у борби за опстанак.

Након добре прошле сезоне, 1. мај је лестос остао без комплетног тима. Суочени са великим организационим и финансијским проблемима, без адекватних појачања, нису могли равноправно да се носе са ривалима и порази су се низали у серији. Налазе се у великим проблемима и тешко ће успети да опстану међу српсколигашима.

Највише је разочарала последња ОФК Бачка, имају све а немају ништа, и никоме није јасно шта се на Вави дешава. Клуб са таквом организацијом, врхунском инфраструктуром и солидним играчким кадром не може се препознати. Ушли су у првенство са великим амбицијама решени да превазиђу слабости из прошле сезоне, када су опстали захваљујући иступању из лиге сомборског Радничког. Наде су се изјаловиле и предстоји им грчевита борба за спас имена, угледа и статуса клуба.

Извор: http://www.srbijasport.net