Тим из Оџака носи минималну предност пред реванш у Ивањици

Да ли нам је заиста потребна Суперлига са 18 клубова ако је ово разлика између 13. на табели елитног ранга и четвртог на табели друголигашког каравана?

Или је Јавор толико лош да не заслужује суперлигашки статус, или је Моцарт Бет Прва лига Србије толико јака па четвртопласирани Текстилац из Оџака делује надмоћно у односу на дугогодишњег суперлигаша? С обзиром да традиција каже да никада ниједан друголигаш у баражу није избацио прволигаша, очигледно да је до Јаворовог квалитета колико и до Текстилчеве игре.

Клуб из Оџака је овог пролећа био више у центру пажње због дојава из УЕФА за намештне утакмице него због добрих издања, али је игром на „Карађорђу“ наговестио да, ипак, хоће у Моцарт Бет Суперлигу Србије. Иако се у плеј-офу чинило да је избегава на основу неких чудних резултата.

Као домаћин на новосадском стадиону, јер његов не испуњава услове, Текстилац је озбиљно надиграо Јавор, победио га 1:0 и створио минималну предност пред реванш у Ивањици. Око 1.000 људи је дошло на „Карађорђе“ да испрати први меч баража за Суперлигу, али их толико није остало на трибинама. Што због провале облака над Новим Садом, а можда и због фудбала. Текстилац је имао већу подршку, заорило се неколико пута “Плави, плави” и може се рећи да је искористио предност домаћег терена. Можда је могао и више да је искористи…

“Гостовање” на домаћем терену му није сметало да преузме иницијативу од почетка и да покушава да игра. Са четворицом играча из ИМТ-а у стартној постави, двојицом ветерана који су били најбољи појединци меча, искусним Јочићем и неколицином друголигашких играча, тренер Бранко Мирјачић је очигледно добро анализирао где су шансе за његову екипу да покуша нешто кроз игру.

Иако је био комплетан, Јавор са друге стране није показао било какав озбиљан план да игра, да нешто искреира и створи из игре већ је чекао контру, прекид, грешку…

Са таквим приступима на обе стране, очекивано је било да Текстилац буде бољи и да то наплати. Иако су и домаћи много грешили, Јавор им се константно нудио да га победе.

Може се причати о фразама о значају утакмице, превеликом улогу, притиску грешке, али Текстилац се ослободио већ после десетак минута игре по провали облака и почео да притиска. Прву иоле озбиљну шансу је имао Дарко Стојановић када је вукао лопту и са 20 метара шутирао по земљи поред гола. Недуго потом је имао још један покушај преко гола.

Јавор није имао никакав одговор осим ангажованог Луке Гојковића који је нешто и покушавао да игра, али није имао са ким. Гости су се уздали у усамљеног Тривантеа Стјуарта да ће нешто измислити, али је Јамајканац био добро чуван.

Како је меч одмицао, искусни Мирослав Марковић је полако узимао утакмицу под своје и почео да држи час фудбала на „Карађорђу“. Играч од 35 година који је претходну годину провео у Киргистану и трећелигашу ФАП-у из Прибоја је дебело одскакао квалитетом. Колико може да буде поносан на то, толико би остали играчи требало да се запитају како су толико слабији од ветерана за којег се голим оком видело да је већи део каријере провео у иностранству.

Управо је Марковић после пола сата постигао и једини гол на мечу. Прво га је изнудио центаршутем у руку Илића. Преузео је одговорност, голман Манојловић је то прочитао и одбранио, али нико од његових саиграча није испратио одбитак и Марковић је из поправног рутински погодио празан гол.

Све што је Јавор имао у првом полувремену је Стјуартов шут главом после корнера али право у голмана Бојана Браћа.

Вођство на полувремену није успавало домаће, наставили су у истом стилу и други деро игре, а Ћурчићу нису помогле ни четири измене после сат времена игре. Јавор није успевао да створи шансу. Штавише, много ближи је Текстилац био другом голу. Ђурић је имао шут преко гола, Марковић у контри наместио страшну прилику Дарку Стојановићу, али је овај гађао поред гола.

Јаворова једина шанса су били прекиди и скок игра. Гојковић је тукао директно из скраћеног корнера, али је Браћ опет био на месту. Резервиста Тодор Петровић је у 71. минуту имао зицер главом после центаршута Милетића, али је искусни Браћ у свакој ситуацији био идеално постављен, па тако и у овој…

Имао је Текстилац још неколико добрих покушаја у финишу и био ближи 2:0 него гости изједначењу, па на крају Јавор може да буде и задовољан минималним поразом, јер је то надокандив резултат на свом терену. Право на грешку више нема. Све кредите је испуцао. Сада може још више да га сврби последње коло са Железничаром. Имали су Ивањичани тада шансу да победом избегну бараж, опстану у Суперлиги и избаце Панчевце, али су прилично мирно реаговали на изједначујући гол, није их вукло да нападну и ремијем су под руку са Железничаром отишли у бараж где им је сада вода дошла до гуше.

БАРАЖ ЗА ПОПУНУ МОЦАРТ БЕТ СУПЕРЛИГЕ СРБИЈЕ, ПРВИ МЕЧ

ТЕКСТИЛАЦ – ЈАВОР (1:0)

/Марковић 33/

Стадион: Карађрође у Новом Саду.

Гледалаца: 1.000.

Судија: Милан Митић (Лесковац)

ТЕКСТИЛАЦ (4-4-2): Браћ – Луковић (од 73. Јовановић), Средојевић, Марјановић, Коџић – Јочић (од 80. Станковић), Ђурић (од 73. Зличић), С. Стојановић (од 67. Обекпа), Ј. Стојановић – Марковић (од 73. Шавија), Укачуку.

ЈАВОР (4-1-4-1): Манојловић – Илић, Леандро (од 63. Тојчић), Обрадовић, Милетић – Дукуре – Милошевић (од 21. Босић), Гојковић (од 90. Селенић), Елиомар (46. Петровић), Ратковић (од 63. Шарић) – Стјуарт.

Извор: http://www.mozzartsport.com