По­сле по­ла го­ди­не рас­та­ли су се еле­мир­ски Наф­та­гас и гол­ман Вла­дан Ђе­кић (25). Од­лич­ни чу­вар мре­же ка­ри­је­ру ће на­ста­ви­ти на пр­во­ли­га­шкој сце­ни, у та­бо­ру Рад­нич­ког. Ми­тров­ча­ни су на од­мор оти­шли као де­ве­то­пла­си­ра­на еки­па са 22 бо­да, ис­ко­ва­них из че­ти­ри по­бе­де и 10. ре­ми­ја и пла­си­ра­ни су на де­ве­том ме­сту.

Пер­спек­тив­ни чу­вар мре­же ни­је крио за­до­вољ­ство због до­ла­ска у но­ву сре­ди­ну.

 – Хва­ла пред­сед­ни­ку клу­ба Ра­ди­ши Ни­ко­ли­ћу, ус­по­ста­ви­ли смо кон­такт ле­тос и сад ме је по­звао. Раз­го­вор је био кра­так, ла­ко смо се уса­гла­си­ли и пот­пи­сао сам уго­вор на го­ди­ну и по да­на. Циљ ми је да се ра­дом и по­све­ће­но­шћу на­мет­нем тре­не­ру Дра­га­ну Вук­ми­ру и да оства­ри­мо што бо­љи пла­сман. Кон­ку­рен­ци­ја ме­ђу пр­во­ли­га­ши­ма је на да­ле­ко ви­шем ни­воу у од­но­су на срп­ско­ли­га­шке еки­пе и же­лим да до­при­не­сем ре­зул­та­ти­ма и уз­вра­тим на по­ве­ре­њу.

Ђе­кић је по­себ­но же­лео да ис­так­не усло­ве ко­ји­ма Рад­нич­ки рас­по­ла­же и, ка­ко је ре­као, да­ле­ко су из­над пр­во­ли­га­шког би­ти­са­ња.

– Сво­је­вре­ме­но сам че­ти­ри го­ди­не бра­нио у омла­дин­ском по­го­ну ита­ли­јан­ског Ин­тер­а и ов­де се не за­о­ста­је пу­но за усло­ви­ма за тре­на­жни про­цес и игра­ње утак­ми­ца. Спорт­ска Ака­де­ми­ја у Ма­чван­ској Ми­тро­ви­ци је фан­та­стич­на, елит­на у сва­ком по­гле­ду и би­ће ми­ли­на ов­де ра­ди­ти.

 Про­шлог ја­ну­а­ра, не­за­до­во­љан трет­ма­ном у Во­ждов­цу, по­стао је Ба­на­ћа­нин. То­ком про­лећ­не ета­пе у срп­ско­ли­га­шкој „Вој­во­ди­ни“, чу­вао је мре­жу зре­ња­нин­ског Рад­нич­ког и од­лич­ним од­бра­на­ма до­при­нео да еки­па, из опа­сне зо­не, за­вр­ши на тре­ћем ме­сту.

– За ра­ста­нак са Во­ждов­цем са­знао је Ко­ста Бје­дов и по­звао ме да до­ђем у клуб са Бе­ге­ја. При­хва­тио сам и мно­го му хва­ла на по­ве­ре­њу, до­брим од­бра­на­ма сам уз­вра­тио на ва­љан на­чин. Не мо­гу да се на­чу­дим ка­ко град Зре­ња­нин не­ма клуб у ели­ти. Уга­сио се Про­ле­тер ко­ји је био је­дан од нај­ве­ћих ра­сад­ни­ка, за­тим Ба­нат, а сад је Рад­нич­ки, као тре­ће­ли­гаш, пр­ви клуб овог де­ла ба­нат­ске рав­ни­це, а има та­ле­на­та.

 У Наф­та­га­су ни­су пра­ви­ли про­бле­ма око ра­стан­ка.

 – При­ја­тељ­ски сам до­шао, на исти на­чин и оти­шао и до­бре љу­де, по­пут Лу­ке и Дра­га­на Га­ли­на, тре­не­ра Дра­га­на Јо­ви­ћа, не мо­гу да за­бо­ра­вим. Са­и­гра­чи су сјај­ни мом­ци и зна­ју да од ме­не има­ју ве­ли­ку по­др­шку. Већ сам фо­ку­си­ран на но­ви клуб, за­до­во­љан сам ка­ко је кре­ну­ло и је­два че­кам по­че­так при­пре­ма. Ина­че, сва­ко­днев­но ин­ди­ви­ду­ал­но тре­ни­рам ка­ко бих био мак­си­мал­но спре­ман за све што ме оче­ку­је – на­гла­сио је Вла­дан Ђе­кић.

Ц. Бу.

Вла­дан Ђе­кић ФО­ТО: Ж. Ше­мић

Извор: http://www.zurnal.rs