Човек ког многи Новосађани доживљавају као пријатног суграђанина, реч је о Владимиру Гаћиновићу, рођен је у Требињу 1966. године и у локалном Леотару почео је да пика фудбалску лопту.

Поред матичног, носио је дрес ГОШК Дубровника, а онда је, 1991. године стигао у Бечеј и у том граду и клубу завршио играчку каријеру 1997. године. Остао је у бачкој равници, у Новом Саду се скућио, а као тренер почео је, а где би друго, него у Леотару и пут наставио у омладинској школи Војводине, па Звијезди из Градачца, Игалу,  да би онда био помоћник Александру Веселиновићу у литавнској Судуви, Војводини и Спартаку. У Суботици је наставио са самосталним радом, у више наврата одлазио је и враћао се међу „плаве голубове“, а онда је водио Раднички из Ниша и овог лета обрео се на клупи Новог Пазара.

– Још у време када сам завршио сарадњу са Спартаком ЖК пре четири месеца, имао сам позив из Новог Пазара да преузмем тај клуб – објаснио је Гаћиновић. – У то време био сам помлао уморан од фудбала и одбио сам понуду, а морао бих да играм против Суботичана до краја сезоне барем у плеј–ауту, што сам хтео да избегнем. Овог лета стигао ми је нови позив, а ја сам се ужелео рада. Знам да је Нови Пазар афирмативна средина, која увек представља изазов, али и која није баш лагана за битисање тренера. У току сезоне пуно тренера буде промењено, очекивања и захтеви су велики, али волим изазове.

Прихватио је наш саговорник да седне на клупу тима који се током прошле сезоне грчевито борио за опстанак и сада се с њим припрема на Златибору за нову сезону.

– У граду чији сам житељ недавно постао, влада сличан менталитет какав је и иначе у мојим генима. Када сам стигао, схватио сам да се у Новом Пазару људи понашају слично као ја, да су гостопримљиви какав сам и сам, да су отворени, да имају фудбалске амбиције и поседују велико срце. Нисам се уплашио изазова, јер је моје гесло у животу да не можеш да успеш у било чему, па ни у фудбалу, ако ниси храбар и ако желиш стално да будеш у зони комфора. Некада се на таквом путу успе, некада и не, јер у њему не зависиш само од себе, већ и од хиљаду некаквих других фактора на које тешко можеш да утичеш.

Председник клуба Расим Љајић и људи који од Пазараца желе да направе респектабилан клуб, долазе на Златибор, разговарају с Гаћиновићем и труде се да до максимума појачају редове тима.

– Желео сам да задржимо костур екипе из прошле сезоне, али када сам стигао на први тренинг, буквално сви су били већ отишли. Било је ту само пар играча из екипе која је наступала у прошлом првенству и инсистирао сам на томе да се водећи фудбалери, попут Лончара, Чечарића, Мустафе, Мујезиновића, Јокића и да ређам даље, врате. Успео сам да вратим Лочара, Мујезиновића и Јоксимовића, јер су у међувремену остали потписали уговоре с новим клубовима. Били смо стрпљиви, ишли корак по корак и користили феноменалне услове за рад и састављали екипу.

Застао је Гаћиновић и желео да посебно истакне једну чињеницу:

– Нисам знао да у Новом Пазару постоје тако феноменални услови за развој спорта и фудбала. Помоћни и атлетски терен, заједно с хотелом у којем сам и ја смештен, на врхунском су нивоу и неретко, чак и око 22.30 часова, пуни су деце и омладине који се баве спортом. Признаћете, то мало где у Србији може да се доживи.

Вартили смо се фудбалским темама, односно томе шта је Нови Пазар дефинисао као спортски циљ у наступајућој сезони.

– У првом тренутку, моја жеља била је да играмо препознатљив фудбал, да будемо нападачки оријентисани, а у дуелу с Будућности из Подгорице овде на Златибору, могли сте да видите мој тренерски рукопис и настојање да прикажемо све оно што ћемо желети да чинимо и у новом првенству. Јасно је да ћемо покушати да се више не боримо за опстанак, већ да кренемо ка горњем делу табеле. Како сам по вокацији тренер–стваралац, уз то ће ми идеја водиља бити и да промовишемо младе играче, попут Алића.

Довели су Пазарци на позајмицу из Чукаричког тројицу млађих играча, при чему су се посебно истакли Ергелаш и Рубежић, момци који су изданци омладинске школе новосадске Војводине.

– Доста пажење посвећујемо унапређењу игре сваког фудбалера и доста практикујем индивидуални рад с њима. Немамо баш много играча и због тога сваком од њих мораћемо да посветимо посебну пажњу. Трудимо се да константно напредују, осећају задовољтсво, али и да стичу све веће самопоуздање – додао је Гаћиновић.

Владимир Гаћиновић је рекао да првенствени распоред баш није био наклоњен његовој новој екипи, али да се сваким ривалом мора играти и да томе не придаје посебну важност.

Текст и фото: Александар Предојевић

Извор: https://www.dnevnik.rs/