Поготком у другом минуту судијске надокнаде, Вања Илић спречио већ виђено славље Панчеваца (1:1)

Дебело се Железничар из Панчева задужио код Нишлија у основном делу Mozzart Бет Суперлиге и те реачуне платио је са каматом у мечу другог кола плеј-аута (1:1).

Славље домаћина било је већ виђено. И у самој најави утакмице, у коју су гости ушли десетковани, и према квотама у кладионицама, које су Панчевце прогласиле за апсолутног фаворита. Судија Андрија Стојановић показао је само два минута надокнаде, Жеља је минимално водио и негде већ био уписао три бода, али онда је Вања Илић покварио расположење у табору Панчеваца и послао их на ивицу провалије.

Ако ћемо искрено, макар према приказаном у овој утакмици, у Железничару и немају неко упориште за оптимизам у борби за опстанак. У првом полувремену нису шутнули у оквир гола, на почетку наставка су погодили после једне бочне лопте и конфузије у одбрани ривала, потом се определили да чувају тај минималац, без енергије са каквом се игра „утакмица сезоне“, како су је прогласили у редовима домачих.

На другој страни, Раднички је освојио баш сладак бод и направио још један велики корак ка очувању суперлигашког статуса, одигравши шесту узастопну утакмицу без пораза. Тренер Јоксимовић Вању Илића као да је свесно чувао као адута за финиш утакмице. Убацио га је у игру у последњих пола сата, овај је постигао страшан гол из волеја у 82. минуту, накнадно и оправдано поништен због офасјда, али је универзалац Нишлија свој осми погодак у сезони сачувао за последње тренутке утакмице. Три од наредна четири меча Раднички игра код куће и има пред собом аутопут ка опстанку.

А био је кадровски осакаћен ове вечери. На одсуство Бамиделеа и Ада због жутих картона, те Стајића због повреде, надовезао се изостанак Вање Илића и Марка Петковића, који су остали на клупи, па се може рећи да је Раднички наступио без пола тима, те се тренер Дејан Јоксимовић после дужег времена одлучио за формацију са тројицом у последњој линији, а Јамкам је, као и против Црвене звезде, заиграо у дефанзивном делу везног реда, уз Фаја и Белаковића као фул бекове.

Ипак, набилдовани самопоуздањем из серије одличних резултата, Нишлије су и у таквом саставу у првих десетак минута загосподариле тереном, а ту доминацију крунисале акцијом из десетог минута, када је Василије Бакић поступио у маниру нападача. Све је ту било на врхунском нивоу – пријем грудима, па лажњак, на крају и оштар ударац по земљи – недостајало је само пар десетина центиметара прецизности.

Опоравио се домаћин од те почетне инфериорности, преузео посед лопте, покушавао честим ституационим формацијским променама да поремети ривала, али Раднички се врло организовано бранио, па су два непрецизна покушаја Александра Ковачевића из даљине била све што је Железничар офанзивно урадио у првом полувремену.

Некадашњи фудбалер управо нишког Радничког и Црвене звезде био је у центру пажње у финишу првог полувремена када се случајно сударио са арбитром Стојановићем. Неки портали жељни кликова можда би, имајући у виду Ковачевићев надимак, извукли наслов „Тенк прегазио судију“, али био је то само један симпатичан детаљ, овде се ипак уз озбиљан приступ бавимо фудбалом.

Најбољу прилику у овом делу меча гости су имали у 28. минуту, када је Месаровић спојио Вукића са голом, пронашао рупу иза леђа противничке одбране, али је голман Милан Мијатовић истрчао, ушао у шут и спасио своју мрежу. Имао је непиуна два минута касније Месаровић и један одличан продор, али млак ударац из даљине, а онда је непосредно пред одлазак на одмор без преке потребе подстакао судију Стојановића да му покаже жути картон после мало неопрезнијег старта.

Колинс Фај је дефинитивно највеће разочарање у дресу Радничког овог пролећа. Можда и најзвучније зимско појачање, учесник Мундијала у Катару, камерунски репрезентативац серијом бледих партија, чак и скупих киксева, изгубио је место у тиму, а и ове вечери прокоцкао је пружену му шансу.

Буквално ни из чега, из мирног поседа лопте испред сопственог казненог простора, у 48. минуту поклонио је ривалу идеалну позицију за слободан ударац, уз прекршај за жути картон. Александар Ђорђевић је специјалиста за такве ситуације, његов ударац голман Стевановић атрактивно је зауставио, али лопта је отишла у корнер, а у наставку те акције, Раднички је примио гол.

Лопта је поново стигла до Ђорђевића, који је центрирао са леве стране, Пуртић је главом очешао лопту и послао је на другу стативу (пише му се асистенција), где је најсналажљивији био Александар Кахвић и са два метра је убацио у гол, постигавши свој други погодак у текућем шампионату.

Није Раднички успевао да повеже своје редове и одигра приближно квалитетно као у првом полувремену. Убацио је тренер Јоксимовић одморног Вању Илића, доделио Војновићу неуобичајено офанзивнију улогу, а Нишлије су у 82. минуту успеле да затресу противничку мрежу, но њихова радост кратко је трајала. Лопта је набачена са леве стране, у ваздушном дуелу били су Станковић и Вукић, пре него је лопта пала на десну ногу Вање Илића. Севнуо је волеј, Раднички је изједначио, али је Вукић у моменту када му је лопта упућена био у офсајду, што је судији Стојановићу сигнализирано из ВАР собе, па погодак није признат.

И онда, у другом минуту надокнаде – инфузија са клупе. Још један резервиста Андреја Стојановић повео је лопту, упослио Вању Илића, овај гађао ближи угао и карактеристичном прославом гола зачинио узбудљив финиш и неочекиван сценарио овог меча.

ЖЕЛЕЗНИЧАР – РАДНИЧКИ 1:1 (0:0)

/Кахвић 49 – Илић 90+2/

Панчево. Стадион СЦ Младост.

Судија: Андрија Стојановић (Београд).

Жути картони: Месаровић, Фај, Бакић (Раднички).

ЖЕЛЕЗНИЧАР (4-2-3-1): Мијатовић 6.5 – Лакићевић 5.5, Пуртић 6.5, Станковић 5.5, Хајдин 5.5 – Ковачевић 6, Ђорђевић 6.5 (од 88. Балаж) – Романић 5, Гргић 5 (од 69. Јовановић 5) – Кахвић 6.5 (од 69. Павлов 5).

РАДНИЧКИ (3-4-2-1): Стевановић 6 – Војновић 6, Бакић 6, Петровић 6 – Фај 5, Јамкам 6.5, Луковић 6 (од 86. Стојановић 6.5), Белаковић 6 – Цветковић 5 (од 72. Чоловић 6), Месаровић 6 (од 62. Илић 7) – Вукић 6.

Играч утакмице: Вања Илић (Раднички) 7.

Извор: http://www.mozzartsport.com