Бу­дућ­ност из Срп­ске Цр­ње, на тре­ћем ме­сту, че­ка на­ста­вак пр­вен­ства на вој­во­ђан­ском „Ис­то­ку”. Иза­бра­ни­ци мла­дог тре­не­ра Алек­сан­дра Ба­сте, во­ди­ли су тр­ку до фи­ни­ша и па­ли у по­след­ња два ко­ла, кад су по­ра­же­ни од Мла­до­сти и ка­ра­ђор­ђе­вач­ког Је­дин­ства.

– Пр­ви по­раз до­жи­ве­ли смо од Мла­до­сти на на­шем те­ре­ну у прет­по­след­њем ко­лу – 1:4. Пре то­га би­ло је 1:1 у Стар­че­ву и на спу­шта­њу за­ве­се са­вла­да­ли су нас Ка­ра­ђор­ђев­ча­ни (3:1). У пр­вих осам ко­ла упи­са­ли смо 22 бо­да, из­дво­ји­ли се и сви су нас ви­де­ли на тро­ну пред зим­ску па­у­зу. Све смо, ипак, ола­ко ис­пу­сти­ли и ни­ко ни­је крив осим нас. Про­ле­ће је при­ли­ка за по­прав­ни – ка­же ис­ку­сни чу­вар мре­же Марко Жив­ков.

От­кло­нио је све ди­ле­ме и ис­та­као да оста­је ве­ран клу­бу из „Ђу­ри­не ва­ро­ши“.

– Слу­шао сам при­че да од­ла­зим, не­ки су ме се­ља­ка­ли, али ни­кад о то­ме ни­сам раз­ми­шљао. Још ни­сам уз­вра­тио за сја­јан при­јем и због по­вре­де ни­сам од­ра­дио све ме­че­ве и био на оче­ки­ва­ном ни­воу. Сад сам спре­ман и је­два че­кам по­че­так при­пре­ма. Из фи­ни­ша је­се­ни тре­ба да из­ву­че­мо по­у­ке, уљуљ­ка­ли смо се без по­тре­бе, а би­ли у при­ли­ци за три­јумф. Све се окре­ну­ло и про­су­ло у раз­ма­ку од две не­де­ље.

Тре­нер Ба­ста на спи­ску је имао 21 игра­ча и Жив­ков је по­хва­лио ква­ли­тет.

– Про­ме­нио сам ви­ше еки­па, до­бро упо­знао „Ис­ток“ и твр­дим да има­мо до­вољ­но ис­ку­ства и игра­че за срп­ско­ли­га­шко дру­штво. Клуб је обез­бе­дио од­лич­не усло­ве за рад, пра­те­ћи објек­ти су из­над „Ис­то­ка“ и у овој сре­ди­ни фуд­бал се во­ли. При­ли­ка је да се ис­пи­ше исто­ри­ја и пр­ви пут пла­си­ра­мо у Срп­ску ли­гу, ни­је из­гу­бље­на. Од нас за­ви­си и уве­рен сам да ће про­лећ­ни део про­ћи у зна­ку на­ших до­брих ре­зул­та­та. Мо­же­мо са сви­ма да се над­и­гра­ва­мо.

На те­ре­ну је про­вео 838 ми­ну­та и би­ло би их ви­ше да ни­је би­ло по­вре­де. Пре­о­ста­лих 512 ми­ну­та при­па­ло је Ми­ло­ва­ну Ку­ру­че­ву.

– Од­ли­чан гол­ман, ис­ку­сан и не пре­те­ру­јем кад ка­жем да Бу­дућ­ност у ње­му и мо­јој ма­лен­ко­сти, има нај­бо­љи тан­дем чу­ва­ра мре­же у овом де­лу ба­нат­ске рав­ни­це, ако не и ши­ре. Ву­че­мо је­дан дру­гог и по­ма­же­мо на пра­ви на­чин.

Под­ву­као је да мо­ра­ју ви­ше да бу­ду по­све­ће­ни тре­на­жном про­це­су.

– Од ра­да на тре­нин­зи­ма за­ви­си спрем­ност сва­ког по­је­дин­ца и ти­ма у це­ли­ни. Ни­смо про­фе­си­о­нал­ци, али ове чи­ње­ни­це мо­ра да бу­де­мо све­сни. Са­мо спре­ман играч мо­же мак­си­мал­но да бу­де ан­га­жо­ван и по­све­ћен на сва­кој утак­ми­ци – ја­сан је Мар­ко Жив­ков, до­ка­зан на срп­ско­ли­га­шкој и пр­во­ли­га­шкој сце­ни.

Ц. Б.

ВЕ­РУ­ЈЕ У БО­ЉЕ ПРО­ЛЕ­ЋЕ: Мар­ко Жив­ков ФО­ТО: Лич­на ар­хи­ва М. Ж.

Извор: http://www.zurnal.rs